Заобићи Словенију

Меморандум о разумевању за изградњу нафтовода од румунске луке Констанца до Трста биће потписан до краја ове године, без обзира на то да ли ће се Словенија с тим сложити, закључено је недавно на састанку у Риму. Ово је за "Политику" потврдио проф. др Слободан Соколовић, помоћник министра енергетике који објашњава да овај нафтовод може да буде изграђен чак и у случају потребе да се заобиђе Словенија. Има, наиме, могућности да цеви прођу и – испод нивоа Јадранског мора.
Према Соколовићевим речима, нема потребе да се све ово и даље продужава, јер је договор о потписивању меморандума требало да буде постигнут у марту ове године. С тиме су се сложиле све земље кроз које нафтовод треба да прође: Румунија, Србија, Црна Гора, Хрватска и Италија. Само Словенија није.

Меморандум је обавезивао Словенију да до краја 2007. обезбеди неопходно земљиште и прибави све грађевинске дозволе за пројекат, али је та држава убрзо све стопирала изговарајући се да им је начин на који се пројекту приступа – пребрз. Словенци су затим почели да причају како еколошке и друге опасности надјачавају користи пројекта. Разлог више за двоумљење они су видели и у томе што би Словенија, заправо, преко осетљивог терена морала да изгради потпуно нов нафтовод од којег не би имала крупне економске користи.

Нафта се у овом тренутку, подсећају у српском министарству енергетике, до Трста допрема танкерима кроз Босфорски мореуз, који има ограничен капацитет за пролаз бродова. Планираним нафтоводом повећала би се поузданост снабдевања и знатно смањила цена транспорта нафте.

Нафтовод би учинио да Трст постане и извозна лука.

Међународни комитет за Паневропски нафтовод Констанца –Трст такође би требало да до краја године донесе одлуку о оснивању компаније која ће радити на даљем развоју овог мегапројекта. Та одлука треба да обезбеди све потребне студије, право проласка и дозволе који ће бити понуђени потенцијалним инвеститорима.

Градњом овог нафтовода годишње би се транспортовало између 45 и 96 милиона тона сирове нафте. Тако би Србија обезбедила паралелан правац допремања руске и каспијске нафте и, што је још важније, уштеду у транспорту која би износила око 30 милиона долара годишње.

Сем тога, паневропски нафтовод би створио тржиште са новом котацијом, за каспијску и руску нафту у северном делу Јадранског мора. Последица повећања количина сирове нафте у региону у односу на локалну тражњу могла би да се види и у - снижењу цена. Предности градње овог нафтовода дале би се наћи и у еколошкој сфери, јер би се смањио број танкера који долазе у северни Јадран. Нафта која се сада допрема у луку Трст морским путем долазила би, наиме, копном.

Изменом трасе нафтовода који је требало прво да иде до луке Омишаљ обезбедило се да се нафта транспортује директно цев на цев и тиме избегну додатни трошкови истовара. И не само то. Предложени нафтовод је осмишљен као економичан систем за транспорт "црног злата", почев од нафтних терминала у црноморској луци Констанца у Румунији, преко рафинерија у Србији и Хрватској, па све до Трста. Ту се, опет, налази улазна тачка Трансалпског нафтовода који снабдева рафинерије централне Европе.

Укупна дужина нафтовода износи 1.320 километара. Посебност ПЕОП-а је и у томе што је овакав транспорт нафте трипут јефтинији него када се она допрема бродовима, а чак девет до десет пута јефтинији од превоза цистернама.