Свети отац у депресији

Кан – „О Боже, не дај да то будем ја! О Боже,молим ти се, само не ја!”, чује се, иако се наглас не изговара, унутрашњи жамор кардинала из свих крајева света, у ноћи избора новог папе.

Дакле, ниједан од врхунских поглавара Католичке цркве, све саме седе и мудре главе, није спреман да прихвати такву одговорност. Понајмање кардинал Мелвил, који је изненада добио највише гласова, због чега се изнад ватиканског трга Светог Петра развио бели дим, а окупљена маса и мултимилионско гледалиште директног телевизијског преноса, доведенидо усхићења. И у тренутку док са папског балкона, церемонијалмајстор узвикује оно чувено:„Habemus Papam”, имамо папу, новоизабрани папа добија напад панике, одбија и да бар само кратко благослови масу верника, због чега чланови Свете столице ангажују психоаналитичара, чувеног професора-атеисту, да поразговара са светим оцем и некако га убеди да се прихвати своје свете дужности. Али, како психоаналитичар да допре до свог необичног пацијента, очигледно у тешкој депресији, када није дозвољено да му постави ниједно лично питање, да приупита за однос са мајком или за трауме у детињству, а уз то се психоанализа води у присуству свих кардинала?

Одговори на ово и слична питања налазе се у новој филмској комедији несташног италијанског маестра Нанија Моретија(кански Гран при за „Драги дневниче” и „Златна палма” за „Синовљева соба”), са којом се такмичи за главне награде 64. Канског фестивала.

Духовит, комичан, уверљив, али не и увредљив филм, ни по Католичку цркву ни по самог папу, јер Морети овој теми приступа на шармантан и веома хуман начин, сликајући црквене вође, па и самог светог оца, као људе од крви и меса, са својим страховањима, болестима, несаницом, али и са истинском вером у Бога...

У улози папе у депресији, који је као младић сањао да постане глумац и још увек зна Чеховљевог „Галеба” напамет, јесте маестрални француски глумац Мишел Пиколи (85), један од највећих европских глумаца свих времена, док је у улози психоаналитичара-атеисте, погађате, Нани Морети лично, и ова му рола савршено одговара.

– Пошто сам филм недавно приказао у Италији, било је оних који су одмах рекли да он не осликава стварну цркву, а ја сам им одговорио да на томе треба да су ми захвални. Има оних који су ме на католичком блогу „Понтифекс”, оптужили за вређање понтифицијског декора, али то су све усамљени гласови. Званични Ватикан није показао љутњу, изјављује у Кану Нани Морети, истичући да је ово „његово виђење његове цркве и његовог папе и ништа више”.

Током јутарње новинарске пројекције Моретијевог „Имамо папу”, двораном се на тренутке орио смех, а одјавна шпица била је испраћена громким аплаузом. Да је ово, не само најскупљи, већ и најкомерцијалнији досадашњи Моретијев филм, најбоље доказује податак да је већ продат за приказивање у свим европским земљама, а да ће у француске биоскопе стићи већ за који дан. Српски дистрибутер филма, како сазнајемо, планира да га прикаже тек на београдском Фесту 2012. године (?)...

---------------------------------------------------------

Кустурици и орден витеза Легије части

Нашем славном редитељу Емиру Кустурици, који је у Кану председник жирија програма „Известан поглед”, сутра ће на свечаности у 15 сати, бити уручен и француски орден витеза Легије части. Емир Кустурица је 2007. године добио и орден Витеза уметности и књижевности...

---------------------------------------------------------

Једна панда, много буке

У Кан је јуче стигао брачни пар Бред Пит и Анџелина Џоли са своје шесторо деце, а разлог је двоструки. Бред Пит игра у филму „Дрво живота” Теренса Малика, док је Џолијева, заједно са Дастином Хофманом и Џеком Блеком (на фотографији), у успешној мисији промоције нове цртане акционе авантуре „Кунг-фу панда 2”. Током јучерашњег сусрета са одабраном групом новинара, Џолијева се искључиво држала задате теме. Није рекла ни речи о свом редитељски дебитантском филму, одбијала је одговоре на питања о убиству Бин Ладена, али зато није пропустила да каже да је поново прихватила да позајми свој глас цртаној јунакињи Тигрици, искључиво због своје деце...