Скупа контрола квалитета горива

Цена горива у читавом свету, па и код нас у највећој мери зависи од цене сирове нафте на светском тржишту (од почетка године је поскупела за око 22 одсто) и курса долара. Такође, зависи и од државних захватања, акциза и пореза и свакако трошкова пословања сваке компаније појединачно. Постоје, међутим, ставке у цени на које се може утицати. Једна од њих је измена услова под којима се контролише квалитет деривата, односно узорковање горива (пре свега евродизела) на царинским, односно комерцијалним складиштима.

Од 1. јануара, када је либерализовано тржиште деривата, речено је да у земљу може да се увезе само гориво по евро стандардима, уз задржавање процедуре увоза евродизела, по којој се гориво најпре мора источити у царински резервоар, а затим, пре пласмана на тржиште, у комерцијални резервоар. Свако претакање прати узорковање, анализа и издавање потврде о усаглашености квалитета.

Само једна контрола квалитета кошта више од 500 евра, а када се увозе већа количине и гориво сукцесивно пребацује у комерцијално складиште, раде се додатне анализе и тај трошак додатно утиче на цену горива. Зато ће Удружење нафтних компанија Србије затражити од надлежних министарстава енергетике, финансија и трговине да поједноставе процедуре увоза и стављања у промет горива како би снизили трошкове и цену у малопродаји.

Цела та операција, међутим, није једноставна. Прописи налажу увозницима евродизела да имају два резервоара од по 500 кубика – царински и комерцијални. Роба се најпре смешта у царинско складиште, а потом се пребацује у друго, комерцијално из кога се квалитет овог горива поново контролише. И за сваку ту контролу увозник мора поново да плати. Проблем је, очито, у недостатку поверења у једном уређану анализу.

Решење је, изричити су у удружењу, у укидању двојних резервоара и вишеструкој контроли исте робе, што беспотребно увећава трошкове увозника, а што би се изменом правилника лако могло решити.

Сваки прометник је обавезан да има своје комерцијално складиште, уместо да више њих у одређеним ситуацијама користи једно. Када би се и ово питање решило и то би био додатни допринос смањењу компанијских трошкова, односно створили би се услови за појефтињење горива на пумпама.

У Удружењу нафтних компанија које чине (Еко Србија – члан Хеленик групе, Ина, Интермол, ОМВ, Петробарт – АВИА, Јавно предузеће Транснафта, Еволуција 2004, Интергас, Нафтахем, као и НИС, који је у статуту посматрача) уверени су да свођење царинског и комерцијалног складишта, на једно, уз омогућавање већем броју власника робе да користе исто складиште, води рационалнијој употреби складишног простора, уз ниже трошкове манипулације робом и далеко мање трошкове анализа.