Ђурашковићев дуг већи од 60 милиона евра

Упркос томе што је Нибенс групација, ухапшеног Мила Ђурашковића, у протеклих годину дана више времена провела у блокади, него што је била ликвидна у то време су њене фирме добијале послове или почињале изградњу северног крака Коридора 10 и дела од Уба до Лајковца на будућем аутопуту Београд – јужни Јадран. Према извештају Народне банке Србије она 232 дана, у протеклих 12 месеци, није могла да измирује своје обавезе, а из блокаде не излази од 28. децембра за износ од око 620.000 евра.

У финансијском извештају се види да је Ђурашковићево предузеће ангажовано на изградњи коридора прошлу годину завршило са губитком од 936 милиона динара, а претходну са добитком од 243 милиона динара.

Када се саберу потраживања поверилаца свих фирми чланица конзорцијума, испада да Ђурашковић дугује више од 60 милиона евра.

Притиснут дуговима Ђурашковић је пре три месеца најавио продају делова својих фирми које се не баве основном делатношћу, али није искључио могућност продаје и делова који се баве изградњом путева. Нешто пре тога, када су радници предузећа „Путеви Београд” отпочели штрајк због неисплаћених зарада и лошег пословања предузећа, најавио је продају фабрике мазива, „Фама” из Крушевца, Предузећа за путеве Врање и Бачкапута.

Иако је било логично да Ђурашковићеве фирме буду избачене из посла, јер радови због њихове неликвидности касне и на Коридору 10 и на Коридору 11, оне су и даље остале у игри, а рокови за аутопут Хоргош – Нови Сад су неколико пута померани.

На Коридору 10 после упозорења и јавне опомене Милутина Мркоњића, министра за инфраструктуру, да би могли да остану без посла, замењене су само улоге: „Путеви” из Ужица су преузели водећу улогу у конзорцијуму, а Ђурашковићеве фирме су остале као помагачи. Касније је он предузеће „Војводинапут–Бачкапут” и „Предузеће за путеве Београд” повукао са северног крака Коридора 10, али је на градилишту и даље ангажовано Грађевинско предузеће „Партизански пут”.

И на тендеру за изградњу северног крака домаћем конзорцијуму је на неки начин прогледано кроз просте. Пошто су наступили са ценом која је везaна за инфлацију, уместо да понуде фиксни износ, како је налагао конкурс, дат им је додатни рок да побољшају понуду. Став владе био је да домаће фирме треба да добију посао на деоницама аутопутева које се финансирају из буџета, како би се помогло путарским предузећима.

Осим што је радила на изградњи 122 километра аутопутева Нибенс групација је у протеклој години одржавала 6.600 километара путева у Србији.

У јавности се спекулисало да је ова групација повлашћена при добијању послова на одржавању и изградњи путева, захваљујући томе што је Зоран Дробњак, садашњи директор „Путева Србије” био дугогодишњи директор „Предузећа за путеве Београд”.

„Тачно је да је Зоран Дробњак 20 година радио у разним службама ’Предузећа за путеве Београд’. Он не може да утиче на то ко ће да добије посао на тендерима. Тендери су јавни и на њима могу да учествују све фирме”, рекао је Ђурашковић пре годину дана тим поводом за „Политику”.

Он је објаснио да Дробњак, као и остали запослени има 0,001 одсто акција добијених од Акцијског фонда. Приближан број акција, како је тада тврдио има и „Делта холдинг” Мирослава Мишковића као и страни фондови, али немају никакву моћ одлучивања.

Према незваничним информацијама „Делта” је крајем 2010. године изашла из „Предузећа за путеве Београд”, али ту информацију, као и то колики је њен удео био, у компанији Мирослава Мишковићевој нисмо успели да проверимо.

Познато је да су у јуну 2005. године конзорцијум „Делта М”, „Предузеће за путеве Ниш” и „Емисио брокер” купили 70 одсто ПЗП „Београд”.

Путарски бизнис Ђурашковић је започео 2003. године куповином предузеће ПЗП „Ниш”. На лицитацији је претекао „Дифенс роуд” Љубише Чумета Бухе. Нови власник добио је могућност отплате на шест година, уместо да читаву суму од 350 милиона динара плати одмах.

------------------------------------------------------

Мркоњић недоступан

„Политика” је јуче од Милутина Мркоњића министра за инфраструктуру хтела да добије одговор на многа питања која изазива хапшење Ђурашковића али није успела да ступи у контакт са њим.