Јачи са Москвом

Поставља се питање да ли Србија треба да остане војно неутрална или да се војно сврста уз нека од два постојећа војна блока, уз НАТО или уз ОДКБ.

Нећу се освртати на разлоге због чега не треба ни по какву цену ући у НАТО, већ ћу изнети неке од разлога због чега мислим да је Србији најбоље решење да крене путем ка ОДКБ-у. Један од основних разлога лежи у чињеници да Русија и Србија у историји не само да нису никада ратовале, већ наша два народа везују искрена, блиска (братска) осећања. Посебно имајући у виду да је Русија кад год је била у прилици помагала Србији и српском народу кроз историју, и да је формирање српске војске почело одмах у Првом српском устанку по угледу и уз обилату помоћ Русије.

Наша наменска индустрија у највећој мери је компатибилна са руском наменском индустријом, што отвара велике могућности за развој, сарадњу и производњу наоружања не само за наше потребе, него и за тржиште земаља чланица ОДКБ-а, као и трећих земаља.

Такође, не сме се занемарити ни чињеница која је јако важна, а то је однос наших официра и војника према Русији, као и огромна жеља за сарадњом.

Оно што је такође важно јесте војна снага којом располаже ОДКБ-а са Русијом на челу и посебно узлазни тренд јачања свих видова војске Русије.

Посебно треба имати у виду и чињеницу да је ОДКБ за разлику од НАТО-а одбрамбени савез, да су његови циљеви потпуно у складу са нашим интересима: одржавање мира, међународне безбедности, заштита територијалне целовитости и суверенитета земаља чланица (КиМ).

ОДКБ делује у складу са Повељом УН, међународног права, Завршног акта у Хелсинкију и, поред колективне безбедности земаља чланица, активности су усмерене против међународног тероризма, незаконите трговине наркотицима, оружјем и људима.

На крају, посебно треба имати у виду чињеницу да би у случају напада на било коју чланицу ОДКБ-а Русија употребила и своје стратешке нуклеарне снаге.

Ако се погледа све ово изнето, мислим да је дилема отклоњена и да је прави избор ОДКБ.

– аутор је потпредседник Српске радикалне странке