Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обриси Кремља у делти Волге

Обриси Кремља у делти Волге
На једној страни савремена, а две улице даље и традиционална руска архитектура

Од нашег специјалног извештача

Астрахан – Зову га Јужна Венеција. Неки и градом мостова, јер их има више од 50. Други за њега кажу да је острвски град, јер се простире на 11 острва. А има оних који га зову и расадником лотоса, прелепог цвета који цвета у делти Волге на простору од чак пет хектара.

Реч је о руском граду Астрахану смештеном недалеко од ушћа реке Волге у Каспијско језеро, на 1.534 километра од Москве.

За Астрахан још кажу и да је гранични град – капија јужне Русије. Астрахан је, истовремено,и велика лука. Главни пловни пут земље, Волга која протиче кроз Астрахан и повезује га са Црним, Балтичким, Северним иСредоземним морем. Све ове предности су направиле од Астрахана чворну тачку за производе који долазе из Индије и Ирана у Европу.

Они који уживају у кавијару Астрахан ће памтити и по томе, јер је двоипомилионски град светски извозник кавијара и различитих врста рибе. И не само то. Посебност овог руског града су и лубенице које

се извозе у цео свет, баш као и парадајз. Ти производи, заједно, представљају најважнији део пољопривредне производње.

Астрахан је богат сољу, песком, глином, шљунком, гипсом, а када је реч о индустрији предњачи обрада дрвета, машиноградња, производња електричне енергије…

Не чуди, међутим, што се за Астрахан каже да је један од највећих руских градова хемијске индустрије с обзиром на то да је његов регион богат резервама гаса и нафте, те да се према последњим истраживањима град налази на петом месту у свету по резервама црног злата.

Иако би се с обзиром на толике залихе нафте очекивало да Астрахан више подсећа на светски развијене метрополе, којим ходају млади јапијевци, где се возе скупа кола, јер има ли шта профитабилније од нафте и гаса, који су овде апсолутно број један, новинари из Србије који су ових дана боравили у Астрахану, уверили су се да овде више има калдрме и песка, него изграђених и асфалтираних путева с тротоарима.

Уместо џипова или немачких и јапанских возила који доминирају московским улицама у Астрахану се и даље махом возе „лада”, „волга”, „москвич”, источнонемачки „варбург”... Возни парк из последњих година Совјетског Савеза.

Исто је и са зградама. Град више личи на историјски музеј под ведрим небом, са свим тим старим кућама прављеним у дуборезу којим доминирају жути кровови. Водич који нам је показивао знаменитости каже да су избледели од старости те да их нико није деценијама мењао, а има кућа старих и по цео век. Међутим, у њима се и данас живи. Власти Астрахана не крију да улажу много како би изменили панораму  града, упирући прстом на велелепну грађевину у самом центру – зграду филхармоније... Астрахан је истовремено и културни центар, са чак пет универзитета.

Још од шестог века Астрахан је најзначајнија веза између Европе и Каспијског мора. У 17. веку град је постао капија руског продора на оријент, а многи трговци из Јерменије и Персије населили су га и ту остали до данас, где живи више од 100 националности.

Куриозитет је и што чак 14различитих вероисповести живеу миру једни са другима. Астрахан има и више од 150 мањина и етничких група, међу њима су Татари, Казахстанци, Украјинци,Белоруси, Јевреји, Чечени, Јермени...

Првобитносе Астраханналазио на десној обали Волге да би у 16. веку због безбедности био премештен на супротну, леву страну, као потпуно ново место које ће пружити сигурно уточиште онима који се овде населе. Тада је на левој обали Волге подигнута дрвена тврђава, замак (кремљ) који се и данас сматра полазном тачком за Астрахан.

Управо се ту данас налази тврђава која по свему подсећа на московски Кремљ. Копију ове утврде употпуњује и велика Успенска црква налик Цркви Светог Христа спаситеља, с тим што је ова астраханска, ипак, мања. Кремљ је саграђен од опеке, због чега се тврђава и сматра изузетним спомеником руске архитектуре и утврђења 16. века. Иако је Астрахан био главно, административно место, кремљ, тврде староседеоци, никада није изгубио свој духовни значај.Осим Успенске цркве, градским тргом од 2007. године, када је откривен, доминира и споменик Петру Великом.

Иако би се очекивало да овај град на Волги током зиме постаје окован ледом, континентална клима му даје сасвим другачији шмек. Помало неочекиван за руске услове.Просечна температура у јануару не пада испод минус 10, а у јулуиде и до плус 25степени, па је ових дана док су новинари тамо боравили температура била скоро летња.
Астрахан годишње посети и до три милиона туриста, каже Константин Алексејевич Маркелов, председник Владе астраханске области.

То што се налазе на око 1.500 километара далеко од Москве младима, посебно девојкама, не представља проблем да су обучени по последњој моди. На лицу места туристи се могу уверити колико житељи Астрахана уживају у свадбеним весељима. Није било радног дана да се лимузине с младенцима и гостима нису заустављале пред Успенском црквом и где су младе бацале бидермајере. Обичај је, такође, да се после венчања положи букет цвећа на споменик палим борцима из Другог светског рата. Зашто је то тако – нисмо добили одговор.

Оно што, међутим, није могло да се не примети јесте колико исток ипак жели да буде запад, па макар и у ситницама, потенцирајући да их на венчање довозе америчке гламурозне лимузине с четвора врата и  затамљеним стаклима какве су се пре више децениј могле видети само преко Атлантика. Кажу да су им лимузине својеврстан вид престижа!

Одећа и обућа је и за српске услове скупа, док је храна нешто јефтинија. Литар бензин кошта више од долара, а просечна плата је од 800 до 1.000 долара месечно.

Јасна Петровић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.