Добар секс се дешава другима

Наши људи су збуњени и овим обичним животом, а камоли његовим сексуалним аспектом, као неком надоградњом у односу на пуку егзистенцију. А општа збуњеност се јако рефлектује на сексуални живот, он је веома рањив сегмент – каже Драгољуб – Мићко Љубичић пред премијеру семинара-кабареа о сексуалном (не)задовољству „Оне ствари” 27. маја у Дому синдиката.

Најпопуларнији члан Индексовог радио позоришта, коаутор филма „Тито по други пут међу Србима”, писац „Националног парка Србија”, оснивач и сувласник рекламне агенције „Тим талената” за потребе ове монодраме постаје и доктор. Специјалиста сексолог ДрАгољуб отвора табу теме и покушава да разбије митове о сексу. „Оне ствари” настале су као адаптација текста аустријског психотерапеута Бернхарда Лудвига на основу његовог дугогодишњег рада са пацијентима. Под различитим именима, представа се игра у Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Енглеској...

–„Оне ствари” имајуциљ и да едукујуи да забаве, а видећемо шта од тога радевише. Оно што се мени допало у тексту, по преводу с немачког, а пре адаптације, било је то што је шкакљива тема обрађена на сварљив, а истовремено и едукативан начин. Медицине има само у назнаци. Више се објашњава сексуално (не)задовољство и фрустрације које настају (не)комуникацијом у вези, као и терапијска искуства у излечењу.

Волфганг Вајбергер, који је играо у једној од варијанти монодраме, тврди да је ова представа комедија, сексуална терапија и предавање. Коме је,у ствари,намењена: редовнојпозоришнојпублици, младима, онима сасексуалнимпроблемима...?

Волфганг је сасвим у праву, представа је све то у једном. И намењена је свима. Многи ће се ту пронаћи, сигурно. Ја сам, ето, осетио потребу да додам и тај кабаретски, готово водвиљски елемент, убацивши сонгове, онако мало брехтовског карактера. Тиме је све добило још једну димензију. И намењено је свим сексуално зрелим особама.

Да ли ће публика морати да одговара на питања ДрАгољуба? Шта Вам је план Б ако људи буду стидљиви и не проговоре, не певају?

Нема плана Б, има да певају ко беле лале! (смех) С публиком морате пажљиво. То јесу појединци, али кад их има довољно реагују као један организам. Очекујем да дођу с позитивном емоцијом, отворени за оно што им будем причао, па се неће устезати ни да учествују. А како? Позваћу их да сви заједно, не отварајући уста, отпевуше одговоре на нека питања. И то „мумлајући”: Ммммм... Ништа страшно, а корисно и мени и њима. Чак им у првом сонгу то мало детаљније и појасним. Он томе и служи и зове се „Певушиммм...“.

Који су најчешћи митови о оним стварима?

Некад је било да мастурбација суши кичму, да девојка у брак мора да уђе невина, да не сме бити секса у дане поста... Данас је изгледа забрањено водити љубав без слушалица ајпода у ушима, незамисливо је не бити тетовиран, и пожељно је то радити што чешће на телевизији, у ријалити програмима.

Да ли по ДрАгољубу има искрене комуникације о сексу међу паровима? Да ли можда треба увести сексуално образовање у школе?

Верујем да је секс једна врста лакмус папира и да онолико искрености колико иначе има у вези – има и у сексу. Сматрам да је сексуално образовање потребно у школама, али да пре сексуалног треба прво да видимо шта ћемо с овим општим образовањем, јер ту одавно влада „општи секс”.

Судећи по садржају реклама, секс све продаје. Како је то могуће ако људи у ствари толико тога не знајуо њему?

Вероватно зато што нам се намеће идеја да је некакав феноменалан секс увек ту негде око нас, али се углавном дешава другима. Као да се ти „други” нон-стоп лудо сексуално забављају, па то чини да се ми „први” осетимо ускраћеним.

И друго, у продаји је све ствар „паковања”, па је и манипулисање сексом у продајне сврхе успешно онолико колико га они који га продају добро „спакују” и учине примамљивим за касније „распакивање” и, наравно, конзумацију.

Јелена Стевановић

-----------------------------------------------------------

Конзервативно не значи и затуцано

Поменули сте да је домаћа публика конзервативна. Зашто сте помислили да би овај текст ипак могао да је заинтересује?

Што да не? „Конзервативно” не мора да значи и „затуцано”. Ми овде само мало спорије од осталих усвајамо промене набоље, у односу на промене нагоре, које усвајамо брже. Такав нам је ДНК. Текст кабареа је толико универзално истинит да не може да не прокомуницира с публиком, или бар с оном која прати и којој се свиђа оно што сам до сада радио.