Шта је преплашило ММФ?

Посета Бориса Тадића, председника државе, Пољопривредном сајму у Новом Саду на коме је у дуету с Душаном Петровићем, страначким колегом и новим министром пољопривреде и трговине, најавио већу помоћ пољопривреди, челнике Међународног монетарног фонда задужене за Србију забринула је до те мере да су јавно, и то по ко зна који пут, упозорили јавност да је држава на путу да, у овој предизборној години, троши више него што је првобитно планирала. И на шта се Законом о фискалној одговорности обавезала.

Црвену лампицу у ММФ-у „упалио” је и сам премијер Мирко Цветковић који је пре неколико дана обелоданио да ће увести олакшице за ново запошљавање што је, такође, један облик субвенције која може да повећа буџетски дефицит.

Нема сумње да ће своје резерве да Србија, упркос тазе законским прописима о фискалној одговорности, није у стању да управо то буде – одговорна према јавној потрошњи – челници ММФ-а кабинету премијера Мирка Цветковића, а што не и гувернеру НБС Дејану Шошкићу, саопштити колико почев од сутра, када мисија светског финансијског полицајца долази у још једну посету Србији. Овога пута да разговара о склапању такозваног аранжмана из предострожности који не би подразумевао ново задуживање, већ надзор стручњака ове финансијске институције. Већ сада се најављује да би овај предострожни аранжман могли да имамо од септембра ове године.

Потенцијално већа потрошња пред изборе неће бити једина тема заједничке „предострожности” наших челника и ММФ-а. Нов прорачун БДП-а за 2009. годину, који је саопштила званична статистика, а који указује да је пад економске активности био нешто већи од првобитно саопштеног, такође је још једно од питања којим ће морати да се позабаве учесници састанка с обе стране стола. Јер, тај нови моменат показује да је удео јавног дуга у БДП-у Србије већи и самим тим неповољнији за нас.

Чланови Фискалног савета јуче нису били вољни за осврт на најсвежије упозорење ММФ-а, али није никаква тајна да су на идентичне ризике упозорили у свом првом кварталном извештају који је објављен у другој половини априла.

–Анализа о фискалним кретањима у првом тромесечју показала је да је дефицит укупне државе за сада у складу са циљем да ове године износи 4,1 одсто БДП-а, али да постоје значајни ризици да се та граница премаши –навео је тада Павле Петровић,председник Фискалног савета.

За Ивана Николића, сарадника Економског института, упозорења челника ММФ-а да у Србији јавна потрошња може да се отргне контроли на томе се практично и – завршава.

– Ми сада немамо аранжман с ММФ-ом и то је пажљиво прорачунато да се он заврши у априлу ове, иначе, предизборне године. Фискални савет може само да да мишљење да текући расходи нису у сагласности с дефинисаним фискалним правилима. Међутим, нема овлашћење да кажњава оне који крше фискална правила, нити да стопира пројекте који нису у складу са законом, али је дужан да о својим налазима обавести Скупштину Србије – каже Николић.

По његовој оцени, одговорност је на политичарима који ће „вагати” да ли политичка корист коју добију овим увећаним трошењем буџетских средстава превазилази штету која управо настаје таквим чињењем.

– Нови статистички подаци о паду БДП-а за 2009. годину који показују да је мањак био 3,5 одсто уместо првобитних 3,2 одсто практично сужавају простор за ново трошење. Простор за задуживање сада мора да преиспита и да се раније постављена фискална правила пооштре, јер је удео јавног дуга потцењен. Јер, удео јавног дуга у БДП-у није више 40 одсто, већ два до 2,5 процентних поена више. Нове околности требало би да Министарство финансија натерају на ригорознију политику трошења, јер лимит задуживања државе је 45 одсто БДП-а. Рејтинг државе ка будућем задуживању се доводи у питање – сматра Николић.

Владимир Глигоров, сарадник Бечког економског института, каже да је интересантан предлог челника ММФ-а да се партије обавежу на поштовање фискалних правила значајан, а да се политичка расправа води о томе ко би требало да плаћајавну потрошњу, што је расправа о пореском систему,и о томе на шта би се јавна средства трошила, значи о структури јавне потрошње.
–Предлог ми се чини потпуно нереалан. Најпре, није јасно чему би партијска обећања служила, када већ постоји закон о фискалној одговорности. Ако се не очекује да поштују закон, која је уверљивост политичких обећања. Уз то, потпуно је нереално од партија у Србији очекивати озбиљну расправу о порезима и о прерасподели јавних издатака у предизборној кампањи. Изборни систем у Србији подстиче партије да свима обећавају све, јер се у супротном очекује нето губитак гласова због карактера пропорционалног система, где свака партија губи на обема странама, дакле и улево и удесно, а учвршћује само подршку коју и иначе има – сматра Глигоров.
По њему, притисак јавности требало би да иде у том правцу да се партије изјасне шта ће чинити ако уђу у владајућукоалицију, али оно што је заиставажно јесте да оне партије које преузму власт крену одмах у пореску и реформу јавних расхода уз амбициозан програм приватизације и побољшања услова привређивања приватног сектора. Можда би, каже,стендбај програм са ММФ-ом могао да буде од користи управо у том моменту.

-----------------------------------------------------------------

Фискални савет – повећане субвенције

Павле Петровић,председник Фискалног савета, у анализи о фискалним кретањима у првом тромесечју упозорио је да су субвенције снажно скочиле у првом кварталу.

–Већи номинални приходи државе у првом кварталу 2011. године стварају илузију да држава располаже већим средствима од планираних, која би могла бити употребљена за додатне расходе, као што је једнократно или трајно повећање плата и пензија, преко раста који је одређен фискалним правилима. Инфлација је само подигла номиналну вредност државних прихода, али и расхода. У анализи Фискалног савета наводи се да високи дефицит републичког буџета и кретања у првом кварталу указују на могућност да мањак у буџету буде већи од предвиђених 120 милијарди динара и да је пресудно за одржавање дефицита унутар циљаног износа да се издаци на субвенције задрже на нивоу одређеном у буџету – упозорио је тада Петровић.