Велики заводник обрадовао Саркозија

Француска до сада није много марила за авантуре „великог заводника” нити је то Доминику Строс-Кану у јавности умањивало популарност или политички рејтинг. Али само неколико дана пре него што је и званично требало да обелодани како жели да испред социјалиста стане на мегдан са Николом Саркозијем на изборима 2012,  њујоршка собарица се као у филму уплела у целу причу и преокренула њен ток.

План је био да, после самита Г-8 у Довилу 26. и 27. маја којем ће присуствовати и Барак Обама и Ангела Меркел, Строс-Кан изађе пред јавност и предочи жељу да буде будући председник Француске. Како ствари сада стоје он до тада неће успети ни да се докобеља до своје земље, а камоли да објављује велике планове.

Шта год да се испостави у вези са њујоршком епизодом, она је толико одјекнула да су и толерантни Французи почели да бришу прашину са ранијих заводничких авантура Строс-Кана.

Афера је највише обрадовала Николу Саркозија, неподељено је мишљење. Она му, како се анализира у Паризу, неће битно повећати рејтинг, али ће га одсуство Строс-Кана на председничким изборима увести у други круг, што је према анкетама до сада било спорно. Да није било собарице, Строс-Кан би у завршној рунди одмеравао снаге са шефицом ултранационалиста Марин ле Пен.

Само неколико сати пре него што је спектакуларно ухапшен, анкете објављене у неколико домовинских листова указивале су управо то – да ће Строс-Кан победити на јесен своје ривале у социјалистичкој партији и да има највеће шансе на председничким изборима следеће године.

Када је полазио на пут у Вашингтон, лично га је Никола Саркози упозорио да се као директор ММФ-а окане својих луксузних екстраваганција, јер се у Америци на то не гледа добро. Жене му није помињао. Строс-Кан је наставио са својим стилом: куповао је одела од 25.000 евра код истог кројача где и Барак Обама, а по Паризу се возао у колима од 100.000 евра, што није потресло Французе који још од Митерана нису гласали за социјалисту.

Французи су, како су говориле анкете, најзад били спремни да дају свој глас Строс-Кану, који по партијској припадности, ако не по животном стилу, спада у левицу.

Међу преосталим француским социјалистима најјачи кандидат, према тамошњим проценама, сада је Франсоа Оланде (56) који би морао да на страначком надметању победи стару ривалку Сеголен Роајал. Он, како је рекао у најновијем интервјуу, рачуна на млађу генерацију и жели да у „демографски највиталнијој земљи Европе” поврати перспективу.

Премда су његова појава и циљеви знатно ближи социјалистичком узусу од Строс-Кановог, у Паризу више социјалистима не дају баш много шансе.

Лидерка ултранационалиста Марин ле Пен, којој са новим таласом емиграната из северне Африке расте популарност, као жена „згрожена” је Строс-Кановом „сексуалном опсесијом познатом целом Паризу”. Нема сумње да је његова каријера готова, тврди она.

Сва је прилика да је то истина, шта год да се испостави после скандала у Њујорку. Французи ће значи моћи да бирају између ултрадеснице, Саркозија и социјалиста за које се нису опредељивали већински ни у много бољим временима кад им нису у толикој мери навирали имигранти са севера Африке.