СПЦ добија нове епархије и владике

Светом архијерејском литургијом и чином призива Светог Духа у Патријаршији у Београду започело је пролећно заседање Светог архијерејског Сабора, највишег црквеног тела. Литургији у Саборној цркви, којом је началствовао патријарх српски Иринеј, присуствовали су сви архијереји СПЦ и тридесетак верника.

– Помолили смо се Богу да благослови рад Сабора, да у раду следимо пример Светих отаца и Светог Саве и да овај Сабор буде на славу божју, на радост српске цркве и српског, православног народа – рекао је патријарх на крају богослужења.

Црквени великодостојници, после литургије, почели су у Патријаршији заседање, без присуства јавности. Очекује се да највише црквено тело настави поделу епархија, започету на јесењем заседању у новембру прошле године, као и да именује епархијске архијереје који би управљали новим и упражњеним епархијама. Наиме, упражњене су епархије Нишка, после избора владике нишког за патријарха, Митрополија либертивилско-чикашка, после смрти митрополита либертивилско-чикашког Христофора, док би епархијског архијереја требало да добије новооснована Епархија крушевачка, којом тренутно администрира владика шумадијски Јован. Незванично, Архиепископија београдско-карловачка, којом управља патријарх Иринеј и за коју је на прошлом Сабору најављено да ће због великог броја верника бити подељена, добиће нове границе и две нове епархије: вождовачко-винчанску и новобеоградско-земунску. Поједини саговорници из врха СПЦ најављивали су могућност да буде подељена и Епархија рашко-призренска, као и неке од епархија у иностранству, између осталих и средњоевропска, али се претпоставља да ће питање граница појединих епархија у Европи и САД бити решавано на неком од наредних заседања. Сабор би требало да разматра и деловање некадашњег владике рашко-призренског Артемија, који и даље не признаје саборску одлуку о његовом рашчињењу и враћању у ред монаха. Сабору су упућена и два писма у којима се тражи враћање монаха Артемија у ред епископа – Српског народног већа северног Косова и Метохије, као и групе „српских интелектуалаца и пријатеља истине из света” који траже да се Артемијев случај врати у стање пре процеса и црквеног суда.

Сабор би требало да именује нове чланове Светог архијерејског Синода, уместо досадашњих чланова којима је истекао мандат, а према неким незваничним информацијама, могао би да узме у разматрање и питање пензионисања појединих архијереја. Иако је патријарх Иринеј најавио да ће највише црквено тело највероватније расправљати и о могућности упућивања позива папи Бенедикту Шеснаестом да посети Србију 2013. године приликом обележавања 1700 година од доношења Миланског едикта, незванично, коначна одлука о томе биће остављена за следеће заседање. Пролећно заседање траје неколико дана, по правилу је дуже од јесењег, а саставни део рада подразумева и подношење извештаја епархијских архијереја, као и разматрање извештаја о радовима на Храму Светог Саве на Врачару.