Пророчке речи Милована Ђиласа

Милован Ђилас (1911–1995) изложио je маја 1991. у „Политици” своје виђење догађаја и збивања у Југославији. Непосредан повод био је оружани сукоб у Боровом Селу. На моју молбу,Ђилас је написао три текста, који су објављени у „Политици” 19, 20. и 21. маја 1991.

У првом, о рату, Ђилас је казао да су рат „започели суманути”, али ће га наставити „мудра вођства” наших република, па ће ратови постати „наши ратови и наше трагедије”.Жртве и пустошења биће несагледиви, а „борба за самосталност” претвориће се у врло дугу зависност од иностраних сила.

Босна тада још није била у рату. У тексту „Босански лонац”, Ђилас је предвидео да ће рат – уколико се догоди у Босни – бити неупоредиво страшнији и суманутији. То ће бити истребљење! – рекао је пророчански Ђилас.

Он је предвидео да ти ратови неће ништа моћи да реше него ће се „чворови” још више замрсити и неспоразуми у недоглед продубити. „Рат воде безумници, и он се може спречити само ако разуму и организованој законској сили пође за руком да лудаке и лудило уклоне”, упозорио је тада Ђилас.

Најзад, у трећем тексту, Ђилас је писао о судбини ЈНА и снагама НАТО-a.

Пошто је констатовао да се ЈНА „самоизоловала”, јер је јасно показала да „за неке републике има веће а за неке мање разумевање”, толеришући при том и илегално наоружане групе и паравојне формације, Ђилас је објаснио да ће она убрзо престати да буде „југословенска” и да ће капитулирати.

Што се тиче интервенције снага НАТО-a, он је предвидео да ће, зависно од ширења рата, западноевропске државе, после признања Словеније, поступити на исти начин са Хрватском. Ако се догоде масакри у Босни, онда ће се створити „јасна слика о Србији” , на основу које ће се донети одлука о њеној потпуној изолацији. Али дође ли до устанка на Косову, онда ће интервенција снага НАТО-a „у наш рат бити не само могућа него и сасвим изгледна”. Капитулација ЈНА представљала је, по Ђиласовом мишљењу, индиректан позив за интервенцију снага НАТО-a.

Касније сам интервјуисао Ђиласа. У том опширном интервјуу, који је објављен као додатак у мојој књизи „Распад Југославије” (књига се појавила 1992. године у Берлину на немачком језику) – Ђилас је приписао највећу кривицу Слободану Милошевићу, „аутократи”, и Фрањи Туђману, „ауторитарном националисти“.

Упркос свему што су људи и народи бивше Југославије доживели, Ђилас је, ипак, изразио наду у помирење и сарадњу, пре свега између Срба, Хрвата и Муслимана, јер су они имали најдужу заједничку историју. Мир, безусловни мир, и развој демократије, оценио је он, предуслови су за обнову те сарадње, која ће јачати и бити плоднија у оној мери у којој се државе тих народа буду приближавале Европи.

Оне који су ратове изазвали пратиће дуготрајно проклетство. Оне који су следили провокаторе и злочинце притискаће стид и до краја живота ће их морити савест, поручио је 1991. Милован Ђилас