Признање студентима за рад на човеколиком роботу

Студенти Универзитета у Београду још једном су заблистали на једном од престижних међународних такмичења – Ненад Башчаревић, Предраг Милосављевић, Марија Томић и саветник тима, асистент Коста Јовановић са Електротехничког факултета освојили су прво место на 17. међународном такмичењу студентских пројеката у области инжењерства (ICAMES 2011) које је одржано од 7. до 14. маја 2011. године у Истанбулу.

Тим са ЕТФ-а, у којем су били студенти мастер студија, прво место освојио је пројектом под називом „Инжењерски приступ моделирању и управљању човеколиким роботима” у конкуренцији 17 финалних пројеката. Реч је о традиционалном такмичењу које се организује већ 17 година, а ове године домаћин је био турски Универзитет Богазици.

Како за „Политику” објашњава Коста Јовановић, учешће на такмичењу пријавило је више од 100 студентских пројеката са универзитета из САД, Европе и Азије, а на крају је одабрано 17 који су представљени на финалном такмичењу у Инстанбулу. У финалу није било других представника Србије, углавном су били амерички универзитети, а из региона су били и по један универзитет из Хрватске и Македоније.

Овим пројектом, објашњава Јовановић, студенти су приказали део резултата постигнутих на Електротехничком факултету у оквиру великог ФП7 пројеката којег финансира ЕУ – „Когнитивни приступ управљању човеколиким роботом са попустљивим зглобовима”. На истом послу сарађују Универзитет у Сасексу (Велика Британија), Технички универзитет у Минхену (Немачка), Универзитет у Цириху (Швајцарска), компанија Робот студио (Француска) и Универзитет у Београду, а по речима Јовановић, сваки учесник је задужен за одређени део – на пример, фирма из Француске производи роботе, Минхен ради електронику, хардвер, а нашим студентима је припало да ураде симулатор робота и да се испробају конвенционе методе управљања роботима.

На наше питање да ли то значи да су студенти направили робота, он одговара одречно и објашњава детаље:

– На телевизији су популарни човеколики роботи јапанских произвођача, који изгледају попут малих људи. Међутим, овај се разликује од њих, јер је корак ближи човеку у смислу да је то покушано копирање и анатомије и физиологије човека, значи онако како заиста изгледамо – кости су од вештачке пластике, мишићи су реализовани помоћу еластичних нити са опругама и моторима... – објашњава овај млади научник.

Он каже да су за сада направљена два модела робота – један је у Минхену, а други у Цириху, а недавно је имао прилику да два месеца ради на роботу у Минхену.

– Професор др Вељко Поткоњак координише нашим радом и овим пројектом испред факултета у Београду. Крајем прошле године били смо на неколико конференција од којих је једна одржана на МИТ-у у САД, који је најјачи универзитет у области технике у свету, на којем смо представили резултате пројекта – објашњава Јовановић и с поносом наглашава да је реч о студентима Одсека за сигнале и системе, са којег је и актуелни ректор Универзитета у Београду др Бранко Ковачевић.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

Ректор Ковачевић: Имамо једино подршку медија, све остало је декларативно

У последњих неколико месеци, име Србије нашло се неколико пута на победничком постољу на престижним међународним такмичењима, пре свега захваљујући студентима ЕТФ-а, Факултета организационих наука, економије, архитектуре, права... На наше питање да ли то значи да студенти Универзитета у Београду постају бренд Србије, ректор професор др Бранко Ковачевић каже да су то они одувек били, чак и у време санкција и изолације, али да на њих нико није обраћао пажњу.

– Захвални смо вам на промоцији науке, јер испада да смо до сада имали једино подршку медија, све остало је било само декларативно. Ми имамо добру младу генерацију, али најбољи и даље одлазе јер држава не улаже ни минимум напора да их задржи. Они лако добијају стипендије, брзо их запошљавају мултинационалне компаније, само у Америци и Канади је 70.000 наших дипломаца који су отишли у последњих 20 година – каже ректор Ковачевић.