Свемирски брод с воћем и поврћем

Пијаца у новобеоградском Блоку 44 ових дана изгледа као да је изронила из бајке. Огромна зеленомлечна конструкција, на коју су постављени звучници, надвила се над пијачни плато са новим тезгама. Свака је добила и по четвртасти рефлектор. Више подсећа на свемирски брод него на тржницу која ће од недеље бити препуна свежег воћа и поврћа. Коначно ће, после деветомесечне комплетне обнове, отворити врата купцима.

Сада је, како кажу у пијачној управи, најсавременија пијаца од 33, колико их има „под градском капом”. То не чуди јер су у обнову ЈКП „Градске пијаце” уложиле 153 милиона динара.

Површина наткривеног дела тржнице једнака је, каже Марија Бошњаковић, шеф одељења за маркетинг и односе с јавношћу, величини свих покривених пијачних платоа у граду. Продавци који су све време преуређења радили на паркинзима око пијаце, очекују жестоку јагму на данашњој лицитацији за продајно место. Тезги има, кажу, 400 и за сваку су спремили по неколико хиљада евра.

Паприку, парадајз, купус млади продавац Младен Крстић износи на ову тржницу већ 19 година. Пијачни посао наследио је од оца који послује већ четири деценије, и намерава да закупи две тезге на лицитацији.

– За сваку сам спремио до 3.000 евра. Надам се да ћу још две повремено да изнајмљујем. Не одговара ми што организују лицитацију јер деценијама радимо на истом месту, али морам да поштујем правила, од продаје „зелениша” живим цео живот. Најскупље ће бити тезге у првом реду. Та места увек пикирају „печуркари” и очекујемо да свако на лицитацији достигне цену од најмање 10.000 евра. Зарада на тој позицији је најбоља и када одбију све остале трошкове новац који уложе у закуп места вратиће им се за годину дана – објаснио је Крстић, за кога колеге у шали кажу да га је мајка родила на новобеоградској тржници, где је буквално одрастао.

Јефтиније тезге из другог круга причекаће Лела Ранчић, а одушевљена је новим изгледом тржнице, нарочито уредним тоалетом. Пиљару Дурку Јумеровићу највише годи што му зелениш више неће киснути и што ће радити уз лагану музику, а продавац Марко Николић страхује да ће за тезгама испод крова од плексигласа ускоро завладати паклена врућина.

– Могли су да нађу неки бољи материјал за наткривање платоа. Отишао сам до још неусељених тезги пре неки дан када је отоплило и није било пријатно – нагласио је Николић.

Потаман је све Енверу Нишићу, руменом продавцу сувомеснатих и млечних производа у недавно „улицканој” хали. Већ пет деценија он са Пештерске висоравни редовно довлачи пршуту, кулен, чварке и „кобаје” на тржницу крај Саве. Нуткао је новинаре и муштерије мирисним листићима меса, као да слави што, како каже, никада под бољим условима није радио. Кров на млечној хали је саниран, фасада уређена, климе очишћене, па за њега, како се хвали, зиме, али ни жеге – нема.

Д. Ј. С.