Племенитост

Јесен. Киша сипи. Аутобус петнастица, популарна "петнаја", ауто-превозника "Ласта", иде као змај.

Није препун. Путници дремуцкају. Са првих седишта чује се разговор двеју бакица.

Код КБЦ "Земун" обе би да сиђу. Године сустигле, па то иде мало теже. Једна другој помажу, али...

Сви путници гледају негде кроз прозор. Једна путница, из задњег дела аутобуса, притрча, али хитрији је био возач. Остави волан и скочи са седишта.

С поштовањем им је пришао и помогао да сиђу. Захвалност у сузним очима!

– Зар још има овога?– пита једна од бакица своју "другу".

Радознала путница из задњег дела аутобуса прилази возачу "петнаје" и остатак путешествија разговара са њим. Он каже да то што је учинио је нормално – тако су га учили отац Београђанин и мајка Аранђеловчанка. Рођен је у центру Београда. На инсистирање путнице скромно је рекао да се зове Милан Јовановић.

Свака част, господине Милане, а неке ваше колеге затварају врата путницима испред носа.

Још није све изгубљено док у многим породицама опстаје домаће васпитање, из којег се рађа – племенитост.