Миловановић: Младић у рату имао мождани удар

ХАГ - Командант Војске Републике Српске Ратко Младић доживео је, крајем рата у БиХ, лакши мождани удар, а боловао је и од бубрега, изјавио је данас пред Хашким трибуналом његов тадашњи заменик Манојло Миловановић.

Пензионисани генерал Миловановић, који је био начелник Главног штаба ВРС, то је рекао у сведочењу на суђењу генералу Здравку Толимиру, Младићевом тадашњем помоћнику за обавештајно-безбедносне послове. Толимир је оптужен за геноцид над сребреничким Муслиманима у лето 1995.

Према Миловановићевом исказу, генерал Младић је „лакши мождани удар” доживео пре јесени 1995.

„Једном ми је у то време рекао: 'Ја сам имао лакши мождани удар и понекад не знам да је 2+2=4...А и Толимир је имао мождани удар, па немој ни њега увек да узимаш за озбиљно'“, испричао је Миловановић, извињавајући се Толимиру.

У то време, како је описао Миловановић, генерал Младић је „почео да псује пуковнике и друго особље Главног штаба ВРС.

„Рекао ми је да га, кад то почне да ради, упозорим тако што ћу га шутнути чизмом испод стола”, рекао је Миловановић. По његовим речима, међутим, пола сата касније Младић је због овце коју је видео испред ГШ ВРС у Хан Пијеску почео да псује присутног пуковника.

„Ја сам га шутнуо, а он ми је одговорио да не важи оно што ми је рекао пре пола сата”, казао је Миловановић.

Генерал Младић се, према Миловановићевом исказу, сукобљавао са председником РС Радованом Караџићем око тога „ко ће бити први”, пошто су обојица били „властољубиви и харизматични”.

На крају би Младић „схватао” да је Караџић врховни командант, прецизирао је сведок, који је нагласио да је ВРС спроводила „само Караџићеве команде”. „Младић до средине 1994. није доносио одлуке самостално, без консултација са члановима ГШ ВРС. Онда је пар пута донео одлуку без ГШ да би нешто брзо постигао, али се показало да то није ишло”, посведочио је Миловановић.

У то време, Младић је, према сведоку, добио бубрежну болест, „али је мало боловао по болницама и био је у јединицама и ГШ”.

Здравко Толимир у Хагу 2010. (фотодокументација Политике)

Генерал Младић се често консултовао са тадашњим пуковником Толимиром, кога је Миловановић назвао „Младићевим очима и ушима”. „Имао је велико поверење у Толимира и Љубишу Беару. За Толимира знам зашто, а за Беару ми никада није било јасно зашто”, напоменуо је сведок.

Пуковник Беара у то време је био начелник одсека за безбедност у ГШ ВРС, а пред Трибуналом је прошле године осуђен на доживотни затвор због геноцида у Сребреници у јулу 1995.

Генерал Миловановић, који је у то време био ангажован на ратишту у западној Босни, око Бихаћа, нагласио је да је обавештајна служба ВРС на челу с Толимиром „морала знати” да Хрватска војска припрема офанзиву Олуја, зато што су хрватске трупе биле мобилисане и гомилане у критичним подручјима.

„Обавештајна служба ВРС морала је то знати, а мени нису ни реч рекли и пустили су ме да нападнем Муслимане код Бихаћа. Нека им иде на душу, ако су знали, а мени нису рекли”, казао је Миловановић.

Он је описао и како је Толимир, за време рата у БиХ, „често вукао за руку Младића” док је командант ВРС разговарао преко телефона или радио везе, упозоравајући га „да не говори то, јер Муслимани прислушкују”.

„На пример, на снимку на којем Младић наређује да се туче зграда Председништва БиХ у Сарајеву и каже да им 'развучемо памет', чују се и његове речи: 'Добро, Толимире!'. То вероватно значи да га је Толимир вукао за рукав да то не говори. После је Радио Сарајево то месецима пуштао свако јутро, као шпицу”, испричао је Миловановић.

У наставку суђења, генерала Миловановића унакрсно испитује Толимир, који се брани сам.