"Знак питања" опет на удару

Судбина најстарије кафане у граду  "?" још је под знаком питања. За овај простор воде се, тренутно, две битке. Једну води предузеће "Варош капија", у чијем је саставу кафана, док су на другом фронту наследници бившег власника кафане, којима су кућа и окућница у Улици краља Петра број 6 национализоване после Другог светског рата. И једни и други желе да спасу ову знамениту грађевину од неславног краја какав су доживеле кафане "Орач", "Звезда" "Три листа дувана", "Под липом", "Шуматовац", "Грмеч", "Мањеж"...

Нажалост, наша држава је међу последњима од бивших социјалистичких земаља која није  донела закон о денационализацији. И не само то, она чак није прихватила ни иницијативу да се забрани промет непокретности које су национализоване и конфисковане. Тако имамо ситуацију у којој се приватизују велика предузећа, чак и виле на Дедињу које су откупљене за неколико стотина евра, а онда се продају за милионске суме.

Иван Павловић, наследник куће у чијем се приземљу налази кафана "?", огорчен је што држава, поред тога што не ради ништа по питању закона о денационализацији, неће ни да заштити имовину која је национализована од процеса приватизације.

– Кућа са окућницом у Улици краља Петра број 6, коју је мој чукундеда купио још 1894. године, после Другог светског рата је национализована и 1956. године дата на коришћење предузећу "Варош капија". То предузеће је у процесу приватизације тако да уколико буде прешло у приватне руке прети опасност да изгубим имовину која ми припада. Невероватно је да држава дозвољава продају туђе имовине, па чак иако има у плану да надокнади штету правим власницима. Поставља се питање: да ли ја хоћу да продам ту кућу? Ако она пређе у приватне руке сигурно нећу моћи да је откупим. Тако ће некретнина на коју имам сва права, поседујем тапију и осталу  документацију о власништву, због небриге власти, заувек бити изгубљена. Кафана "?" само је део земље која нам је одузета. У јуну ове године пријавили смо Дирекцији за имовину Републике Србије још 64 хектара земље, и објеката на њој, на територији града која нам је одузета – објашњава  Павловић.

Историја кафане "?" почиње 1823. када је подигнута као својина кнеза Милоша Обреновића, а он је поклонио Науму Ичку, свом трговачком конзулу. Градили су је "мајстори из Греције" у балканском стилу. У приземљу је већ 1826. Ећим – Тома Костић, зет Наума Ичка и чувени видар из Другог српског устанка, отворио кафану која се звала "Ећим-Томина". У кафану је од 1830. до 1831. године навраћао Вук Караџић. У њој је 1834. био први билијар у Београду, а од исте године била је прво читалиште "Српских новина". Од 1878, када су је наследници продали, мењала је господаре и називе. Најпре се 1878. године звала "Код пастира", па 1892. године "Код Саборне цркве", али је ова фирма одмах скинута, јер није одговарала ни уредби о механама, ни црквеним властима. Као привремено решење, власник је ставио само знак питања, који је остао до данас. Кућу и кафану 1894. године купио је Иван Павловић, чукундеда горепоменутог Ивана Павловића, за 35.000 динара у злату.