Проклети каблови

"Под именом Ербаса Европа је написала једну од најлепших страница своје историје"!

Ово је, у месту Блањак крај Тулуза, на првој презентацији А380, грдосије од авиона која, додуше, у то време још није успевала да се одлепи од земље, пре нешто мање од две године, егзалтирано изјавио Ноел Фожар, шеф "Ербасове" "мајчинске" компаније ЕАДС. Две године пре тог руководство исте компаније имало је прилику да се хвалише и како је, ето, по броју испоручених летелица, успело да надмаши чак и главног (и јединог) конкурента славни "Боинг".

Било је то време у коме су се ковали амбициозни планови о продаји 200, 300, па и више "летећих солитера", дугачких као три фудбалска терена, које би данас свим актерима, чини се, морало да изгледа као далека, комична да није трагична, прошлост. Средином прошле недеље су, наиме, из Тулуза, а и из других места, шефови европског произвођача летелица певали сасвим другу песму. Тужбалицу.

У прошлу среду је, тако, стигла вест да је компанија ЕАДС, створена пре шест година када се распао савез британског "Ероспејса" (БАЕ) и "Дајмлер Крајслера" и потом створен нови, овога пута немачко-француско-шпански савез, успела да забележи – први губитак у својој историји. Иако је пословање компаније у целини, дакле за свих првих девет месеци ове године, било позитивно, рачуновође су приметиле да је у трећем тромесечју, уместо лањског профита од 559 милиона евра у књигама регистрован мањак. Минус 239 милиона!

Кадровска вртешка

За рачуновође, али и остале надлежне то, свакако, није могла да буде никаква посебно изненађујућа информација будући да је претходна кадровска вртешка јасно указивала да су сви и раније имали свест о горчини реалне ситуације. Поготово откад је поменути Форжар с директором "Ербаса" Немцем Густавом Хумбертом, почетком овога лета, морао да лети из директорске фотеље, из које је, опет, и без летелице одлетео чим се дознало да ће испорука њиховог џина окаснити шест-седам месеци, односно да ће ово одлагање у раздобљу од 2007. до 2010. редуковати профит за око пола милијарде евра, али сваке од тих година по толико.

Стога су, дабоме, компанијски "босови", баш као и акције на берзи, могли само да падну , па је на место поменутог двојца стигао нови – Луј Галуа и Кристијан Штрајф. Није, међутим, прошло ни 100 дана, кад ли овај други, Штрајф, напрасно, написа отказ!

Сам Штрајф (52 године), некада шеф грађевинске фирме "Сен Гобен", за своју будућност није морао претерано да брине будући да је врло брзо, дакле управо ових дана, постављен на нову функцију (директора "Пежо-Ситроена"), али су зато сви остали опет почели да страхују. Поготово када су дознали да су купци, изнервирани кашњењима, почели да преиспитују наруџбине.

Доскоро је "Ербас" рачунао да је продао 159 авиона, али му је прошле недеље стигао и први отказ. Амерички "Федекс", највећа светска компанија за превоз терета је, наиме, дојавила да одустаје од већ наручених десет комада А380, те да ће уместо у Европи летелице пазарити код куће. У "Боингу".

Када су, након те вести, акције ЕАДС-а на берзи склизнуле за додатних три одсто, шефови британског БАЕ система, који су недавно своју петину удела у "Ербасу" успели да утрапе матичном ЕАДС-у, почели су да расту у властитим очима! Насупрот томе, се, авај, дало замишљати и то како припадници радничке класе запослени на производњи аероплана нагло сплашњавају у својим очима, читајући учестале написе о некаквом "пауеру 8", то јест програму смањивања трошкова који би европском авио-конзорцијуму морао да обезбеди уштеду од макар две милијарде евра годишње.

Џиновске цене

Факат да је конзорцијум, који је на прављење гигантског авиона већ утрошио десетак милијарди евра, одлучио да штеди, али морао је потом забринути колико немачке толико и француске и шпанске политичаре највишег ранга, сасвим свесне да су своје својевремене изборе добијали на обећањима о већем, а не мањем запошљавању својих бирача. Стога се недавне донекле и усплахирене изјаве француског председника Ширака, или немачке канцеларке Ангеле Меркл која је, рецимо, хитро демантовала сваку помисао да би који од тамошњих погона евентуално могао бити "угашен", заправо нису могле разумети другачије него као најаве чак и државне помоћи у очувању постојећих радних места.

Како ће, пак, на то да гледа "Боинг", који је и досад помно меркао (правилима Светске трговинске организације забрањену) државну помоћ предузећима, а повремено због тога државе ЕУ знао и да тужи (било је, додуше и обратних тужби, због исте ствари), није тешко погодити. Још је можда лакше наслутити каква ће бити права улога новог "Ербасовог" шефа Луја Галуа, бившег директора француских железница (СНЦФ), који се, осим за вештог бизнисмена вазда сматрао и за подједнако вештог преговарача. Са синдикатима. И Галуа и синдикати се, наравно, надају да ће такозвани "кабловски проблем" који није мали, будући да у А380 има око 50 километара разних жица, на концу ипак бити успешно решен и да ће први (и једини, уместо раније планираних девет) авион тог типа компанији Сингапур ерлајнс бити испоручен по најновијем плану, у октобру 2007.

Колико ће тај и они будући авиони да коштају, друго је, међутим, питање. Да би се цела та инвестиције показала оправданом, показују нови прерачуни, сада испада да ће та џиновска компанија, уместо 270 морати да прода џиновских 420 комада, џиновских А380. И то – по џиновским ценама!