Домино Стрес-Кан

Иако смо, као свет, већ подуже под разним „шок-терапијама”, ипак је све шокирала вест да је шеф Међународног монетарног фонда (ММФ) ухапшен у Њујорку под оптужбом да је напаствовао хотелску собарицу.

Скандал је толико велик да је реаговање јавности муњевито надмашило опсег званичне истраге.

Осумњичени Доминик Строс-Кан би, рекло би се, већ могао да понесе надимак Домино Стрес-Кан. Изазвао је стресни домино-ефекат, готово као његов давнашњи презимењак Џингис-кан, творац једне од највећих империја, за какву данас, у финансијском смислу, важи и ММФ.

Свакојаки греси су се нашли у истом повезу. Сексуално злостављање елитног функционера над радницом активистима је послужило као „врхунски доказ” да је „учестало малтретирање одозго надоле превршило меру”. Следбеници владавине закона истичу, пак, да хапшење Строс-Кана „показује да нема повлашћених”.

Идеолошки противници наглашавају да се већ преноћиштем по цени од 3.000 долара француски социјалиста огрешио о „саосећајне проповеди” своје струје, јер „сиромашни широм света не могу да зараде толику суму ни за годину дана”.

Теоретичари завере слуте да је оптужени „жртва подметаљке” заинтересованих да он буде смењен са чела ММФ-а и да се не кандидује за председника Француске.

Шта год се од тога надовезало на биографију, одраније оптерећену интимним аферама, пажњу привлачи прогнозерска преурањеност. Сијасет медија и политичара предвиђа, наиме, Строс-Кану „крај каријере, без обзира на то да ли ће се доказати” да је (не)оправдано ухапшен. Тезом да га „више ништа не може опрати” обара се основни принцип владавине закона да је „свако невин док се супротно не докаже”, а подстиче опасна пракса „пресуђивања пре суда”.

Указује се и на околност да је Строс-Кан ухапшен пре полетања на састанак у Бриселу, где се очекивало да посредује за излазак из кризе у „еврозони”. Аналитичари наводе да је био против „шок терапија” за угрожене европске земље, па медији у Грчкој и Португалији жале што вероватно губе партнера који је „боље од других разумео о чему се ради”.

Строс-Канова низбрдица могла би, међутим, да погодује важним актерима на глобалном нивоу, који указују да се свет битно променио и да више не треба да важи формула по којој Европа поставља челника ММФ-а, а Вашингтон првог човека Светске банке.

Већу заступљеност у одлучивању, па и у конкуренцији за врхунске функције, траже „растуће силе” попут Кине, Индије и Бразила. Тренутно Американци држе обе лидерске функције: за в. д. шефа ММФ-а одређен је њихов, први Строс-Канов заменик, Џон Липски.

Занимљиво је да је до промене на врху Светске банке дошло, пре безмало четири године, такође због преплитања интиме и посла. Претходно високи амерички функционер Роберт Зелик је тада преузео њено кормило после драме која му је земљака Пола Волфовица принудила на одлазак зато што је у служби протежирао љубавну партнерку – пореклом из Африке као што је, како се извештава, и тужитељка шефа ММФ-а.

Кад се све сабере, изгледа оправдан надимак Домино Стрес-Кан. Какав год био исход садашње афере, биће домино-ефеката, можда и неоправданих, поводом стресова изазваних понашањем финансијског „кана”.