Свиђа се оку, радује душу

"Само плитке особе не суде по изгледу", још у 19. веку записао је Оскар Вајлд, енглески књижевник и естетичар. Лепа, пристојна спољашњост, дозирана отменошћу, једна је од основних карактеристика коју жена треба да поседује.

Она која се подједнаким интензитетом свиђа оку и радује душу, може да рачуна на пажњу Небојше Глоговца.

– Мора да има нешто лепо да би ме привукла. Њено тело не сме бити запуштено. Да изгледа као да је заборавила на себе. У ходу мора да има ритам, у гласу мелодију. Лепота је целокупан утисак који "бије" из човека. Жена је моћно биће. Она узбуђује мушкарца, самим тим што је супротни пол. Осваја га електрицитетом, као и он њу. Обоје желе магнетизам, струју која трепери. Добро је да жена носи тајну. Чува је под веловима као нешто мистично. Блага доза рањивости. Да имаш жељу да је заштитиш. Њена бит, заправо, лежи у женствености – каже глумац. Надобудност, лаж и агресивност, он оцењује као средство за прикривање слабости. Мишљења је да жене имају могућност да мењају свет. Међутим, у тој кожи се не сналазе најбоље.

– Експлоатисане су, више продате и  изманипулисане него икада. Условна слобода донела им је гомилу проблема. Занемарени су основни инстинкти, њихове примарне потребе се потискују. Зарад чега? Могућности да се зарађује, живи слободно и раскалашно. Да  заувек мења партнере, као да је девојка. Посматрано са стране то може да делује као вечна младост, а у ствари је обично таворење – прави паралелу драмски уметник. Човек неоспорне харизме, уметник са ставом, мета туђих погледа, без икаквог цинизма, игру освајања држи за мушки понос.

–  И међу осталим припадницима мушког рода то наилази на одобравање. Доживљава се као нека врста успеха. Мушкарац је увек поносан када освоји девојку. Он, данас, све више  рачуна води о себи, набаце се и неке паре. И старији мушкарац више није немоћан мушкарац, није срамота за девојку поред себе. Гледа се интерес, али основно питање јесте – има ли ту љубави – уверава наш саговорник. Да ли је еманципација узвисила или одвукла жену од њене суштине?

– Мислим да је инсистирање на том принципу донело више контрапродуктивности. То је лажна слобода. Мач са две оштрице. Даје неку врсту ширине, а у свом бићу жена остаје незадовољна, јер није остварила природну улогу. Не иде природним следом да се веже за једног мушкарца на дужи период, да има дете, што је логика ствари у природи, па и међу људима – сматра. Он је заговорник тезе да савремена жена има превисоко постављено мишљење о себи. Слободнија је и нападнија.