Раскошна палета

Велико име данашњег пијанизма, млади руски бард Борис Березовски, свој нови сусрет са београдском публиком одржао је у необичним околностима. Био је опкољен са свих страна публиком, која је добила право да седи и на бини, јер је интересовање за концерт превазишло могућности Коларчеве сале. Већ познат нашој публици, после гостовања на претходном, 37. Бемусу, овога пута је одабрао веома занимљив репертоар, најпре 13 Прелида Сергеја Рахмањинова, а затим, у свету познате транскрипције Леополда Годовског и то читавог низа Шопенових етида. Уз мали "бис" програм додат на крају, са два Шопенова валцера у истом аранжману, као и са транскрипцијом познате Крајзлерове виолинске минијатуре, заокружио је свој програм, рекло би се само у виртуозном и бриљантном духу. Међутим, није било тако.

Цели први део програма (Рахмањинов: Прелиди) Березовски је свирао у некој чудној, скоро религиозној комуникацији са аутором и публиком, у нарацији и говорењу, у поруци-жртви принесеној на олтар музике. Звучао је и православни литургијски речитатив и корални прелудијум и химнична "Слава" у минијатурама која, свака за себе, представља тек део црквеног витража и мозаика на зидовима какве старе руске цркве. То није било свирање нити интерпретирање прелудијума, ни тако захтевних ни тако свевидећих и свемогућих како су ове вечери под прстима руског мага разрастали у неке нове руске, словенске и православне слике и звуке, постајући поново исказани, превредновани и садржајно дограђени.

Редакција, дорада и прерада које је Леополд Годовски начинио у Шопеновим Етидама тако су вешто уграђене у основно ткиво ових виртуозних композиција да су помериле пијанистичке захтеве од могућег ка немогућем, отежавајући технички слој допуњавањем унутрашњих гласова. Истовремено, то је остао Шопен, није постао ни Лист нити други аутор.

Одушевљење публике свирањем Березовског било је толико велико да је, упркос жељи младог уметника да све свира у једном даху и једном комаду, прекидано неколико пута аплаузима. Посебно су без даха оставиле публику прераде појединих етида само за леву руку у којима се чуо цео оркестар – и главна мелодија и неколико бочних и гирланде пасажа око њих.

Раскошну палету и све богатство израза Березовски је приказао на (коначно) набављеном новом клавиру марке "стенвеј" који звони и веома је изједначен у регистрима, па не пишти ни у највишем нити се раштимује на половини концерта.

И својом масом, снагом али и рафинманом Березовски је подсетио на харизму Рихтера и Гиљелса за клавиром.