Купање на отвореном

Јесте да у Србији постоји око хиљаду минералних и термоминералних извора и да би бање изграђене на њима донеле поприличне приходе у туризму – за сада гости могу да бирају тек неко од 40 постојећих лечилишта. Мада питање је да ли би се у сваком од њих баш лепо провели. Бања „Ждрело”, у подножју Хомољских планина, на једанаестом километру пута Петровац на Млави – Жагубица, још „једна је кап у мору” која је, пре извесног времена, почела да користи оно што природа нуди.  

Извориште је случајно откривено пре нешто више од двадесет година, и то тако што су 1986. на том терену истраживане наслаге угља, а неочекивано је избила вода. Пушила се и мирисала је на покварена јаја. Када су урађене анализе, показало се да је њена температура између 38 и 40 степени Целзијусових и да је богата сумпором. Установљено је да помаже у лечењу псоријазе и других кожних обољења и болести локомоторног апарата, као што су запаљењски и дегенеративни реуматизам, а ублажава и последице траума и стања после прелома костију и хируршких интервенција на коштано-зглобном систему. Осим тога, бактериолошки је исправна, па је охлађена могла и да се пије и изузетно је пријала онима који су патили од гастритиса.

И зими топло

Ту где је била бушотина поставили су једну широку цев дебљине руке одраслог човека из које је непрекидно шикљао јак млаз. Измерено је да под природним притиском истече око 40 литара у секунди. Узалуд све. Огромна количина термоминералне воде отицала је у околне њиве.

Немајући куд другде, људи су се, као пачићи, брчкали у језерцету које се створило око те цеви, покрај самог пута, што у купаћим костимима, што у обичном доњем вешу, не хајући за оне што туда пролазе и загледају из аутомобила. А, онда се, напокон, неко сетио да те потенцијале искористи на прави начин. Драгиша Милојевић, некадашњи гастарбајтер, родом из околине Јагодине (иначе власник фирме која се бави производњом и дистрибуцијом техничких гасова на подручју Србије), одлучио је да купи парцелу и капитал, који је са породицом стекао у Швајцарској, уложи баш овде.

– Почео је од једног скромног базена и малог ресторана, а ево, након само неколико година, створио је читав комплекс. Сада има седам базена са подводним системом за масажу. И поред тога што је уграђен преливни систем и једна количина стално отиче, а нова дотиче, сви базени се увече редовно празне, дезинфикују, и до јутра, уз помоћ пумпи које подижу проток воде на 100 литара у секунди, опет пуне новом водом. Посебна атракција је зимско купање у отвореним базенима док напољу пада снег, који су са зиданим објектом повезани такозваним провидним топлим тунелом, тако да посетиоци могу да прелазе из једног у други, а да не излазе из воде и да ризикују да се прехладе – истиче менаџерка Лидија Милошевић.

Недавно је пуштен у рад и тобоган а иначе то је аквапарк који ради током читаве године са истом температуром воде, на отвореном. Према речима наше саговорнице, осим топле воде ту је и лековито блато, мали базен са сланом водом, џакузи каде, сале за масажу, сауне, соларијум... Поред већ постојећег хотела у току је изградња још једног са четрдесетак соба, које ће се, као и све остало, грејати топлом водом која стиже са дубине од близу двеста метара, додаје Милошевићева.

Због крова – замак

Бања „Ждрело” је од Београда удаљена 130 километара, а биће још „ближе” када се изгради бољи пут којим се до ње стиже. Комплекс је званично отворен децембра 2009. године, а освештао га је епископ браничевски Игњатије. Прошла, 2010. година била је прва права туристичка година, па није замерити што се неке ствари око организације још увек у ходу решавају.

Једино архитектура хотелског здања свима „боде” очи. Као свуда, и бање у Србији би требало да буду одраз наше културе и оличење нашег друштва. Откуд онда замак усред Хомоља? Менаџерка објашњава да је било доста архитеката и грађевинаца који су данима распредали да ли да кров буде овакав, те онакав, па је у једном тренутку Драгиша Милојевић „пресекао” и рекао – крова неће ни бити. То је за собом повукло и остале детаље. А, можда се тај стил и уклапа у околину, с обзиром на то да се у близини могу видети бедеми и куле који су преостали од средњовековног града Ждрело. Али, у овом случају архитектура је мање важна у односу на садржај који се нуди. Свуда у свету бање су популарне пре свега као места за релаксацију душе и тела, а ми их се сетимо само кад нас нешто заболи.

----------------------------------------------

Уз туризам и култура

Бања је добила назив због свог положаја, јер се налази на самом улазу у Горњачку клисуру, неописиве природне лепоте. У близини се налазе значајни културно-историјски споменици и манастири хомољског краја. Најпознатији је манастир Горњак, чувен по пећкој испосници. Подигао га је кнез Лазар Хребељановић, крајем 14. века. Надомак бање су и манастир Витовница и остаци средњовековних цркава Митрополија, Ресковица и Благовештење, као и очувани делови средњовековног града Ждрело, једног од значајнијих споменика Србије. Остаци његових кула и бедема видљиви су на неколико локалитета на обали реке Млаве. Приликом посете бањи „Ждрело” у туристичко разгледање хомољског краја свакако треба укључити и ову баштину.