Глас из прашуме

Глумац Сергеј Трифуновић скинут је са блога Б92, а саветник председника Републике Небојша Крстић је због једне реченице на истом блогу дошао до суда по тужби Владимира Бебе Поповића, некадашњег шефа владиног Бироа за комуникације. Са блога Б92 се добровољно "скинуо"  Горан Свилановић, функционер Пакта за стабилност. Свему је претходила расправа  на блогу и у НИН-у поводом интервјуа  Биљане Србљановић овом недељнику.

Сасвим довољно да се о блогу  Б92 прича, иако га многи нису ни видели. Блог, који је најлакше описати као интернет дневник, постао је популаран у Америци 2003. године када је амерички војник из Ирака објавио своје ратне дневнике. Мирољуб Радојковић, професор комуникологије на Факултету политичких наука, каже да је на том факултету већ одбрањен дипломски рад на ову тему.

Блог Б92 је затвореног типа, на њему пишу одабрани. "На блог Б92 се зову занимљиви људи да пишу, али неки одбијају углавном зато што немају времена", каже Дејан Рестак, директор Веб-сајта Б92. По њему, циљ контроле писања на блогу је унапређивање културе дијалога и  заштита од говора мржње. Трифуновић је због говора мржње скинут са блога, Крстић је због њега одустао, Свилановић престао да пише у знак протеста што је укинут Трифуновић, односно слобода говора. Бивши министар спољних послова је свестан да  "има доста прелажења преко црте, да се лако склизне у таблоидизацију, нарочито када коментаришу непознати. Зато није лако рећи да ли је то унапређење политичког дијалога. Блогери су образованији и млађи, али је тешко рећи и да ли су културнији."

Да би се очувала  пристојност дијалога на блогу Свилановић мисли да треба увести минимум стандарда за ауторе и за администрацију. "Зато смо одржали електронску конференцију, а резултат ће се брзо видети пошто ће се направити кодекс. Тада ће се знати ко има овлашћење да некога пребрише, и како ће нестајати коментари који су јуче били на блогу" , каже Свилановић.

Блогом Б92 преовлађују политичке теме, јер је у Србији све политика. Међутим, тешко је рећи да је на блогу Б92 отворена нека нова политичка тема, нешто о чему се већ није говорило и писало у масовним медијима.

Горан Свилановић је док је био председник Грађанског савеза Србије имао веб-сајт и редовно је одговарао на питања грађана.  Пре него што је отказао гостовање на блогу Б92 рекао је: "Блог је лично саопштавање, може на миру да се пише и нема непријатних новинара. Не пишем често, огласим се једанпут или два пута месечно када имам нешто да кажем шире и темељније и на миру. Писао сам о пакету за Србију и уставу и после нисам имао потребе да дајем изјаве, а новинари су то користили. Писао сам и о личним доживљајима, који су и политички, као што је прва посета Гњилану после 1998. године, где сам рођен. То су албански медији пренели. Писао сам и о догодовштинама док сам био министар".

У време када је Свилановић био министар, Мирослав Христодулу је био посланик ДОС и имао је свој закупљени сајт на коме је писао о дневнополитичким темама, о паду Живковићеве владе. "Желео сам да пишем чланке, али између редова писао сам и колумну. Али, више се не бавим тиме већ информативном технологијом и програмер сам у Државној лутрији". Христодулу је писао о свом виђењу тема о којима су јављали и масовни медији који су ретко тадашњег посланика питали шта мисли.

Глас на блогу је глас у прашуми интернета, макар то био и глас познатог политичара, као што је Свилановић. И он и Христодулу, углавном не читају блогове политичара. Христодулу каже: "Читам блогове, али не политичке теме, јер више нема Слобе. Сада сам пасиван посматрач, и читам блогове младих уметника који су надреални и откачени". "На блогу читам неколико особа, критеријуми су ко пише и о чему. То су Биљана Србљановић, Иван Маровић, Милица Ђилас и Светозар Цветковић", каже Свилановић.

На блогу  Б92 најпосећенија су писања Биљане Србљановић, драмског писца, која су натопљена политиком и бивше новинарке Борбе и НИН Тање Јакоби у којима нема политике. Ипак, и најчитанији блог Б92 нема читалаца више од нискотиражних дневних новина.

Мирољуб Радојковић наводи да познати новинар Андреј Саливен има 50.000 читалаца на свом блогу, као да издаје новине, а да је  "Мај Спејс" најпопуларнији блог са 106 милиона корисника. Блог, објашњава професор Радојковић, омогућава директну комуникацију политичара са потенцијалним бирачима и слободу изражавања и једнима и другима, али он нема политичке репрезентације. "И селективни вип блог, као што је блог Б92, има за циљ директно изражавање и демократију. Има то и ’Хајд парк корнер‘ у Лондону, али он у политичкој комуникацији не оставља велики траг. У политичком опредељивању утицај блога  на политичке процесе је мали."