Нема логике, потребни су одговори

То што је процес доношења одлука у Србији обавијен велом тајне једнако помаже да се сакрије корупција тамо где је има, али и подстиче да се она каткад види и тамо где је нема или не мора бити.

Ако се трага има ли негде корупције или каквог другог злочина, полази се од начела „коме је то у корист”. На пример, давање могућности страним држављанима да купују пољопривредно земљиште у Србији могло би бити у интересу и тајкуна који су купили део тога земљишта и свих других власника, јер се тиме повећава број потенцијалних купаца. С друге стране, и затварање тржишта пољопривредног земљишта за странце очигледно би могло бити у највећем интересу домаћих јаких играча – у том случају њима остаје више времена да купују јефтиније земљиште од државе или ситних поседника. Дакле, ако се пође од претпоставке (за коју не знамо да ли је тачна) да ће цена земљишта нагло скочити када административне препреке уласку на тржиште буду уклоњене, интерес тајкуна не би био једнозначан – једни би можда желели да што пре поврате уложени капитал а други да им се остави више времена пре либерализације, како би што више земљишта покуповали „јефтино” а продали „скупо”. Када се први пут у српској штампи појавио текст о томе да ћемо прерано допустити странцима да „нам купују земљу”, помислио сам, управо супротно од г. Шуковића, да тајкуни кроз кампању противљења отварању тржишта покушавају да свој интерес прикажу као јавни (можда је на мене утицало то што се први текст на ту тему појавио у новинама чији је власник један од тзв. тајкуна).

Како год било, нема ничега логичног у кратком прелазном периоду који је договорен са ЕУ. Или од уласка странаца за Србију и наше пољопривреднике нема никакве штете, па тржиште треба одмах отворити, или је власништво странаца над ораницама из неког разлога лоше по Србију, па треба тежити да тај рок буде што дужи. Било би добро да као реакцију на ову серију текстова у „Политици” добијемо јасан одговор од оних који су у наше име преговарали – који интерес Србије се штити оваквим роковима и да ли се та заштита постиже решењем које је договорено?

*Програмски директор Транспарентност Србија

Сутра: Реституција није у вези уласком странаца