Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Африка опет шампион

Африка опет шампион
Туристи се све више одлучују за Африку Фото Документација "Политике"

Ова година ће бити рекордна по броју туристичких путовања, проценила је Светска туристичка организација УН (UNWTO). Познаваоци светских туристичких прилика  очекују да ће се позитивни токови наставити до Нове године, тако да је готово извесно да ће туристичка 2006. надмашити претходну у којој је забележено више од 806 милиона туриста. Оптимисти међу стручњацима за туризам чак тврде да ће ова година бити упамћена по невероватних 840 милиона туриста.

Поређења ради, само пре једне деценије зарад летовања, зимовања и разгледања светских знаменитости путовало је мање од 600 милиона људи.

У прилог тврдњи да ће ова туристичка година бити рекордна говори и податак да је за осам месеци 2005. светом путовало 553 милиона туриста, а у исто време ове године 578 милиона, што представља повећање од 4,8 одсто. Процене објављене ове недеље казују да ће и у наредној години доћи до раста туристичких путовања од четири одсто, што се поклапа са дугорочном прогнозом WTOUN да ће глобална годишња стопа раста туризма до 2020. износити 4,1 одсто.

Пуни хотели на Сејшелима

За ову годину, већ сада је извесно, титулу шампиона туристичког раста понеће Африка, где је за првих осам месеци забележен раст од 9,8 одсто, а процене указују да би до краја године узлет Африке могао бити двоцифрен – 10, 6 процената. Уколико се то догоди, Црни континент ће по други пут заредом понети ту титулу. Најбољи резултати се очекују у Мозамбику, Кенији, Сејшелима и Јужноафричкој Републици, док ће резултате испод просека континента постићи Тунис са растом туризма од 2,6 одсто и Мароко са 9,2 процента.

На другом месту по стопи повећања броја туриста налази се регион Азија и Пацифик, са стопом од 8,3 одсто, а одличне резултате бележе цела јужна и југоисточна Азија, док за Океанију опада интересовање у поређењу са прошлом годином.

Изненађујуће је што се на трећем месту нашао регион Блиског истока, имајући у виду рат у Либану који је трајао 34 дана и то у шпицу летње туристичке сезоне. Управо овај регион је пример како се туризам брзо опоравља од последица ратних дешавања, јер је и овогодишња стопа раста до августа достигла шест одсто, а могло би се догодити да до краја године досегне и 7,2 процента.

"Пад" Канаде и Мексика

Европа као највеће светско туристичко тржиште бележи умерени раст долазака гостију, који је за 3,1 одсто већи него у истом периоду прошле године. Највишу стопу раста од шест одсто бележи северни део Старог континента, који је и прошле године био "међуконтинентални шампион" с растом од 6,8 одсто. Региони Медитеран и западна Европа, који су појединачно два највећа тржишта на континенту, остварили су за осам месеци пораст од 4,6 одсто односно 2,1 проценат. Једино слаб резултат има централна и источна Европа с падом од 0,1 одсто туриста у односу на прошлу годину.

UNWTO анализира Северну и Јужну Америку као једну целину и, према овој студији, резултати постигнути за првих осам месеци ове године су испод светског просека. Томе највише доприноси раст Северне Америке од само 0,4 одсто, а треба имати у виду да он обухвата чак 70 одсто свих долазака гостију на овом региону. Канада и Мексико имају пад интересовања у просеку од четири одсто у односу на прошлу годину.

Средња и Јужна Америка већ другу годину заредом имају одличне резултате у привлачењу туриста. За разлику од прошлогодишњих 15,7 и 12,2 одсто, колико је имала пораст Јужна Америка, ове година стопа је нешто нижа и износи 8,7 односно 8,1 одсто за осам месеци ове године. Разлози за овакво интересовање, како наводе у Светској туристичкој организацији, огледају се у веома повећаном броју долазака туриста из САД, али и све већем интересовању Европљана за откривање ових привлачних одредишта.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.