Брисел не би да понавља „кипарску грешку“

Београд пре уласка у Европску унију мора нормализовати односе са Приштином,  јер ЕУ не сме дозволити да јој се понови „кипарски сценарио”, поруке су које неколико година спорадично стижу из Брисела, а поново су ових дана актуелизоване. Да ли се заправо Србија на време „подсећа” да без признавањa косовске независности не може рачунати на приступање европској породици упркос томе што ни неке чланице ЕУ нису признале Косово? За представницу за штампу комесара за проширење Штефана Филеа Наташу Батлер нормализација односа Србије и  Косова „није ништа ново”, док Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Србији, „претпоставља” да Европа неће поновити „кипарску грешку”.

Како је више пута поновио министар спољних послова Вук Јеремић, Србија мора све да учини да никада не дође у ситуацију да јој се постави питање „или Косово или Европа”. Уколико ипак до тога дође, он тврди да за Београд неће бити дилеме. „Ако би садашња Влада Србије била пред таквом одлуком, она не би имала другог избора осим да одустане од европских интеграција”, нагласио је Јеремић више пута.

Да ли ће и колико дуго Србија моћи да избегава такву ситуацију у којој ће морати да се определи за неку опцију? У једној депеши из Министарства спољних послова Француске коју је у децембру прошле године објавио Викиликс, од администрације САД и ЕУ Француска тражи да заједнички „ставе до знања Србији да није могуће да постигне победу о питању Косова и уђе у ЕУ”. У овом документу, који је потписао помоћник секретара за континенталну Европу Ролан Галараг, каже се између осталог да ће „Србија морати да призна Косово ако жели да уђе у ЕУ и да ће Срби пре пријема морати да реше кључна питања са Косовом, која се тичу правосуђа, полиције, царина, саобраћаја, пољопривреде, као и све разлике о питању имена и терминологије. Рекли смо им да не желимо још један Кипар”.

Србија је, међутим, како кажу саговорници „Политике”, годинама далеко од ЕУ па је бесмислено да сада троши време и енергију на ову причу. Извор „Политике” у бриселским дипломатским круговима истиче да нико не може да предвиди какви су све расплети у односима између Београда и Приштине могући кроз пет или десет година. Уосталом, колико до јуче, нико од званичника се није усуђивао да јавно говори о евентуалној подели Косова, а у протекле две недеље то су споменула чак двојица српских државних званичника–заменик премијера Ивица Дачић и шеф преговарачког тима Борислав Стефановић.

Докле год у ЕУ има држава које не признају Косово нема ни правне ни политичке основе да ЕУ, Европска комисија или било ко други захтева да Србија нормализује међудржавне односе са Косовом, истиче нас саговорник. Он сматра да је Наташа Батлер направила велику грешку јер као представник ЕК која не признаје Косово као државу не може да говори о „нормализацији” односа Косова и Србије. „Друга је ствар када се говори о томе да Србија треба да реши проблем Косова јер је то политички захтев и Србија није једини актер–ту су УН, ЕУ, Русија која има право вета у Савету безбедности”.

Наш саговорник сматра да ће ово питање постати актуелно тек 2020–2022. године јер није реално очекивати да ће пре тога Србија завршити преговоре о чланству у ЕУ. Тада се, како каже, може пред Србију поставити питање да ли 150.000 Срба који су остали на Косову од чега 70.000 на југу, „вреде” неуласка у ЕУ.

Саветник Исак фонда у Србији Милан Пајевић слаже се са овим ставом. „То је сувише хипотетичка тема. Ми смо сада страшно далеко од уласка у ЕУ и то питање се не поставља. Ко зна шта ће све дешавати у међувремену. Треба гледати шта сада може да се уради када су почели преговори Београда и Приштине. Они ће сигурно дати некакве резултате који ће бар мало олакшати живот људима на Косову и у Србији”, истиче Пајевић.

Према његовим речима политичка руководства у Београду и Приштини нису била усмерена на то како да се поправи живот становништву. Зато је, каже, морала да се умеша ЕУ и да погура тај дијалог како би се решиле гомиле „ситних” ствари којима загорчавају живот.

„Тек после треба да се иде на крупније теме као што су безбедност, економија, запошљавање. Политичка руководства у Приштини и Београду требало би да воде рачуна да ли заиста желе у ЕУ као што причају”, закључује Пајевић.

Постављање Србије пред дилему ЕУ или Косово за др Предрага Симића, професора Факултета политичких наука, значило би пораз наше дипломатије. Јасно је, како каже, да ЕУ неће проблеме са суседима и неће да се шири тамо где би могла да добије незгодне суседе.

„Један од разлога зашто Турска не може да уђе у ЕУ није само у томе што је муслиманска земља и што их има као Немаца него зато што има проблематичне арапске суседе на својим границама. ЕУ тако реагује јер не желе да увозе проблеме. Они рачунају ако примимо Србију, она ће блокирати Косово као што је до јуче Словенија Хрватску или Грчка Македонију. И зато неће проблематичне чланове”, оцењује др Симић.