Наметнут ред вожње

Од нашег сталног дописника
ЉУБЉАНА, 11. новембра – У коментару под насловом "Проблематични дани емисара Мартија Ахтисарија", некадашњи амбасадор Словеније у Србији Борут Шукље латио се анализе последњих потеза посебног изасланика УН за Косово у својој редовној рубрици у љубљанским "Финанцама". Како "Политика" сазнаје, Шукљеова пројекција будуће политике коју ће ЕУ водити превасходно према Србији заинтригирала је дипломате у Словенији у тој мери да је настала јагма за енглеским преводом.

Према Шукљеу, Ахтисаријеве муке почињу да се гомилају у тренутку када је све већ требало да буде утаначено – уочи обзнане коначног решења за Косово, поткрај ове године. Конце тог "савршеног плана" прво је замрсио председник Борис Тадић који је у Вашингтону и Бриселу, септембра и октобра, промовисао нову доктрину коју Шукље обједињује у тези да у Србији, важној држави региона, имају највеће шансе за успех на предстојећим парламентарним изборима демократске реформске партије, изузев ако те шансе, како упозоравају и анализе угледних америчких агенција, не угрози обустављање европских преговора и беспоговорна одлука о статусу Косова.

Пресудне су Тадићеве речи да уочи предстојећих избора у Србији није могуће очекивати изручење Ратка Младића, јер би то ослабило шансе за парламентарну победу демократских снага, којима треба омогућити да после формирања нове владе испуне очекивања трибунала у Хагу и наставе решавање питања Косова. Тадићева уверавања понукала су владу Романа Продија да на последњем састанку министара Европске уније у Луксембургу подржи план за успостављање стабилне, већинске демократске власти у Србији, и да убеди друге средњоевропске државе да учине исто.

Главни аргумент је да избегавање каскања Србије за европским процесима повезивања помаже стабилност региона. Шукље преломницу у Ахтисаријевом одлагању одлуке о Косову види у чврстом ставу Русије да ту не сме бити ултиматума, што је после састанка Ахтисари – Анан, јасно рекао руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Некадашњи словеначки амбасадор сматра да је српска политика тако успела да наметне Европи и међународној заједници нови "ред вожње": устав, избори, нова влада, потом два кључна задатка (Хаг и Косово), плус одређење статуса кандидата ЕУ, приступање Партнерству за мир и пласирање на тзв. белу шенгенску листу. Шукље је уверен да ће овакав редослед подржати и европски комесари Оли Рен и Хавијер Солана, јер се подудара с њиховом филозофијом о државама у региону које треба да се угледају на најразвијеније, као и одлуком о истовременом проширењу Уније, што се тиче држава југоисточне Европе, чему је намењен и "инструмент регионалног бесцаринског трговачког простора, који ускоро треба да заживи".