Руси финансирају мозаик у Храму Светог Саве

Израду мозаика у Храму Светог Саве на Врачару финансираће Русија уз помоћ Руске православне цркве – о томе је пре неколико дана Руска федерација обавестила Министарство спољних послова Србије, сазнаје „Политика“.

Тиме је „спремност руске стране да помогне у финансирању” постала стварност, а према процени коју је у руским медијима изнео митрополит волоколамски Иларион Алфејев, шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, израда целокупног мозаика коштаће око 40 милиона евра. Разговори са руском страном о евентуалној донацији вођени су осам година, а тачку на њих ставила је посета премијера Руске федерације Владимира Путина, који је у марту ове године, приликом званичне посете Србији, обишао и Храм Светог Саве. План је да се донација одвија по етапама, како се буду одвијали радови. После посете Србији, митрополит Иларион Алфејев, у једном интеврјуу говорио је о радовима на Храму Светог Саве понављајући спремност Руске православне цркве да помогне наставак радова, истичући да се ради о „пројекту без преседана”, јер ће мозаиком бити покривено 17.000 квадратних метара, као и да један квадрат стаје две до две и по хиљаде евра.

Иначе, радови на Храму Светог Саве били су тема на јучерашњој преподневној седници највишег црквеног тела Светог архијерејског сабора којем је представљен извештај о радовима на Храму, што је редовна тачка пролећног заседања. Протонеимар Храма, професор др Војислав Миловановић каже за наш лист да ће у првој фази радова бити урађено 3.100 квадратних метара мозаика у великој куполи, луцима наоса и пилонима, стубовима, куполног тамбура. Синодска Комисија за реализацију мозаичких композиција требало би да распише конкурс за израду ликовних решења.

(/slika2)– Конкурс ће бити међународног карактера. Као очекивани рок за реализацију прве фазе радова на изради мозаика навели смо шест месеци за одабир решења и 18 месеци за реализацију одабраног решења – објашњава проф. др Миловановић.

Композиције ће се заснивати на византијској иконографској перспективи код приказивања архитектонских простора и артефаката, док ће се аутори код ликова небеске хијерархије држати начела ванвремености и уобичајених дистинкција које дефинише Пседуо-Дионисије Ареопагит, наводи се у извештају који је јуче представљен Сабору. Мозаици ће се изводити тесерама, коцкицама, од природног камена, стакла, стаклене пасте и, евентуално, керамике.

–  Што се тиче осталих активности, највећи део каменорезачких радова у унутрашњости Храма, али и у екстеријеру завршени су. Такође, у току је друга фаза изградње порте која подразумева завршетак кружног платоа порте код Улице Боре Станковића, а радови се изводе и на парцели на којој је планирана изградња Патријаршијске зграде – додаје проф. др Миловановић.

Јелена Чалија