Чувари наслеђа

Русија има прилику да буде ретка земља у којој и власт и опозиција подржавају Кремљ – уколико се оствари обећање једне управо образоване формације, створене с намером да маргинализује комунисте Зјуганова и заузме место опонента Уједињене Русије.

Реч је о Праведној Русији: отаџбини, пензионерима, животу – мало рогобатном конгломерату назива досадашње Родине, Партије пензионера и Партије живота, на чији се претходни идентитет сада упућује насловом. Намера "правичних" је да у борби за нову думу  (новембра  2007) покрију политичко поље лево од центра. У њему је, залазећи у воде расположења социјално деградираних друштвених слојева, досад суверено ловио гласове КПРФ.

Супротан простор контролише "партија власти", главни ослонац Кремља у Думи, Уједињена Русија. "Уједињени" држе две трећине од укупно 450 депутатских места. Није им, дакле, неизводљиво да изгурају било какав законски предлог врха државе или чак промене устав земље.

Недавно, док се у јавности још спекулисало могућношћу да шеф државе продужи власт и трећим мандатом, Дума је одмах имала на столу иницијативу да се "папир" закона прекроји прикладно "Путиновој мери". Све је, дабоме, одложено у страну – али тек пошто је шеф Кремља иступио одлучно, рекавши да нема намеру да прекрши Устав Русије.

Два става

За старт Праведне Русије карактеристична су два става.

"Ако је Уједињена Русија партија власти, ми ћемо постати партија народа", гласи први, разумљивији.

Артикулисан је изјавом лидера "правичних" Сергеја Миронова, који је овог тренутка председник Савета Федерације. Други став је такође из његових речи: "Ми ћемо следити курс председника Владимира Путина и нећемо допустити никоме да одступи од њега када Путин напусти своје место 2008."

Рекло би се, "правични" се пријављују за чуваре "Путиновог тестамента" – без обзира на то што шеф државе каже да ће, пре поласка с дужности, сам препоручити личност којој ће поверити Кремљ. Међутим, ко би то могао одступити од "курса председника Путина" остављеног у аманет? Уједињена Русија која је због подршке Путину формирана?

У еуфорији ујединитељства такво питање је без одговора, па је руски аналитичар Владимир Прибиловски великим делом у праву када каже да га "партија власти" и њен нови ривал подсећају на "на газдину собарицу у опозицији газдином баштовану".

Више него изјавама, разлози појаве још једног претендента на место опозиције објашњени су руском стварношћу. Бунт пензионера јануара 2005. изненадио је Москву ширином незадовољства материјално деградираних слојева, чије је слабо стање поткрпљивано субвенцијом трошкова становања, електрике, грејања, превоза и здравствене заштите.

Стишана буна

Бранећи те своје повластице некадашњег СССР-а, пензионери су масовно изашли на улице. Али из Москве, где је почела, њихова "револуција" је муњевито почела да се шири простором, захвативши још Самару, Пензу, Бараул, Казањ, Ставропољ и друге, тако да је револт подигао на ноге чак Хабаровск и Владивосток, на руском Далеком истоку.

Незадовољству пензионера придодато је и незадовољство војних лица, па се у једном часу учинило да се пламен "опасног расположења" нагло шири – и то у психози тек минуле "наранџасте револуције" у Украјини. Изнад глава масе указали су се транспаренти с поруком "Путине, повуци се."

Подигнута маса сместа је прошарана "непожељним елементима" руских радикалних формација разних боја, а "партија власти" се обрела пред не малим проблемом, тражећи "главног одговорног". Било је потребно пронаћи и истурити неку жртву, у хитној одбрани шефа Кремља. Али ко би то могао бити, када о свему одлучује председник? У пуном светлу се указала мањкавост система, у којем све ловорике и сва клетва припадају само једној личности.

"Револуција пензионера" је стишана уз губитке њених учесника, пошто приближно 60 одсто корисника субвенција није надокнадило своје мале, али животно важне одузете користи новчаним "надокнадама". Међутим, Кремљ је схватио чије је ловиште у простору тих нејаких незадовољника и, прибојавајући се у очи 2007. Зјуганова, на време креира "правичне".

У поздраву председника Праведној Русији стоји да је њен настанак "доказ растућег креативног потенцијала руског друштва". Видеће се како ће се уочени потенцијал надаље изражавати, када се различито заинтересоване формације бирократије, која контролише ресурсе и извлачи профит, замисле над појавом засад још непознатог Путиновог кандидата за Кремљ.