"Пулицери" нису битни

Узмуваност велике редакције пред најављени глобални политички земљотрес: око две стотине најбољих, најбржих, најјачих новинара окупило се јуче у редакцијској сали "Лос Анђелес тајмса", у рано поподне, како би се направио брзи договор око праћења парламентарних избора у САД. Концентрацију пред судбоносни догађај  разбио им је, мимо своје воље, њихов уредник. Цењен као један од најбољих у земљи седме силе, и као личност која држи до новинарске професије, Дин Бакет је морао ипак да разбије тај напети усредсређени тренутак у коме се опипава било редакције. Вест је већ била стављена на сајт "Волстрит џорнала": Дин Бакет мора да оде из "Лос Анђелес тајмса" јер се не слаже са политиком својих шефова и власника о новом отпуштању новинара.

Ђаволски добар посао

Пошто је већ процурила, Бакет није могао другачије него да уради оно што ниједан капетан не чини: "Верујте ми, нисам хтео да испадне овако. Дајте ми који минут и обратићу се редакцији, изван свог офиса. И учините ми још једну већу услугу. Хајде да одрадимо ђаволски добро вечерашње изборе", написао је у и-мејл поруци. А кратко време после тога, док су вести о изборима, поквареним машинама, забринутим и веселим кандидатима, демократама и републиканцима, Сенату и Конгресу, Белој кући и Бушу, Ираку и корупцији, прогнозама и дебатама у овом вишеканалном телевизијском свету јуриле попут бујица у редакцију "Тајмса",  Бакет је, да би се боље чуо и видео, стајао на радном столу у једном ћошку велике новинарске просторије калифорнијског листа. Као да је време одједном стало, или се вратило у камено доба када су се важне поруке преносиле усменим путем и када су лична убеђења, одбрана морала и професионалне етике још увек били на првом, неприкосновеном месту.

Дин Бакет, уредник "Лос Анђелес тајмса", који се успротивио наређењима својих корпоративних директора (како то да се њихов број никада у листовима не смањује) да драстично смањи број новинара, морао је сам да оде са свог посла који је по неподељеном мишљењу обављао бриљантно. Он одлази у петак, а замена, Џејмс О’Шеј, некадашњи уредник "Чикаго трибјуна", долази у понедељак. Викенд ће се некако покрити редакцијским снагама, све у складу са штедњом. Пре Бакета морао је да оде издавач Џефри Џонсон пошто се успротивио отпуштању новинара. И сам је отпуштен прошлог месеца. "Док компанија остаје при ставу да су даља смањења новинарске редакције неопходна, господин Бакет их сматра претерано драстичним, објаснио је Дејвид Хилер, представник издавача, који је наследио отпуштеног Џонсона.

Редакција "Лос Анђелес тајмса" остала је у шоку, неки су плакали. Многи су ипак очекивали да ће се ово десити јер се Бакет замерио свим новинарским босовима када је пре месец дана у Њу Орлеансу отворено позвао уреднике широм земље да се успротиве власницима новина који ради већег профита отпуштају оне који праве новине. Изгледало је да је Бакет прешао локалне границе "Лос Анђелес тајмса" и упустио се у изазовну општију дебату. А то је морало да се заустави пре него што постане изузетно опасно по… профит.

Углед и награде

За пет година са Бакетом као уредником "Лос Анђелес тајмс" добио је 13 Пулицерових награда. Бакет је са новинарског стола успео мало и да се похвали: "Тајмс" је за то време постао најбољи истраживачки лист у земљи (објављивао је сијасет истраживачких тема из иностранства, из земље), и мислим да сам и ја томе понешто допринео". На себе је преузео  ризик да на првој страни објављује приче писане различитим стиловима и из разноврсних домена.

Све то, како се види, није довољно, јер бројеви на Волстриту су немилосрдно јасни: дневни тираж "Лос Анђелес тајмса" пао је на 776.000 у септембру, са максималних милион и двеста хиљада 1990. (Кад Интернет једва да је и постојао).

Акције многих новинарских компанија пале су у САД у последње две године. Али "Лос Анђелес тајмс" је далеко од банкротства. По свим показатељима граница профита је 20 одсто, што је више од просека првих петсто америчких компанија, о чему редовно извештава часопис "Форчун". Но, власници би хтели више профита од новина. Боје се, кажу, тренда. Све мање оглашавача, све веће ослањање на Интернет, све више канала, све мање времена, све мање читалаца, све мање стрпљења…

За Дина Бакета нема зиме. Вероватно ће му један од два престижна листа  – "Њујорк тајмс" или "Вашингтон пост" – понудити добро плаћено место. Али он је без обзира на то, као заљубљеник у своју професију, дубоко забринут: куда иде новинарство кад су велики профити важнији и моћнији од великих награда? Хтели или не, власници ће морати да отпочну дебату и о овој теми, која их можда не занима, али која је у самој основи сваког демократског друштва. Већ је једна локална асоцијација потрошача одлучила да бојкотује лист и престане да даје огласе уколико "Лос Анђелес тајмс" настави да отпушта новинаре и да крњи свој тешко стечени углед и задатак.

Избори су били и прошли, а под уредничким оком Дина Бакета, коме посао тече до петка, урађени су "ђаволски добро". Без обзира на то ко је ту профитирао.