Шта све значи „достојан судија”

Недостојност је елиминаторни фактор за обављање судијске функције и за враћање судије на судијску функцију у поступку ревизије. То је одредба нацрта смерница за поступак преиспитивања одлука о неизабраним судијама, који Високи савет судства треба да отпочне до краја овог месеца.

Ових дана очекује се коначно усвајање текста смерница односно правилника о преиспитивању одлука из децембра 2009. године, када је спроведен општи избор судија у Србији. Многи од осам стотина неизабраних надају се да ће одлуком Високог савета судства бити враћени на посао.

„Недостојан је за обављање судијске функције судија у односу на кога су доказане конкретне чињенице у правноснажно окончаном дисциплинском или кривичном поступку пре 16. децембра 2009. године”, каже се у одељку под називом „Сумња у достојност”. Означен је датум када су донете одлуке у општем избору судија.

Ова одредба практично значи да је недостојан онај судија који је правноснажно осуђен за неко кривично дело, на пример за примање мита, злоупотребу службеног положаја или друго дело које га чини недостојним судијске функције, али и онај против кога је завршен дисциплински поступак у вези са вршењем судијске функције. У таквим случајевима, кандидат не може бити враћен на посао, јер се сматра да је његова недостојност доказана.

„Сумња да судија испуњава критеријум достојности постоји уколико је против судије био покренут дисциплински или кривични поступак пре 16. децембра 2009. године”, каже се у трећој одредби. Дакле, уколико поступак није био окончан до средине децембра 2009. године, може бити речи само о сумњи у достојност, која се мора доказивати у поступку преиспитивања одлуке да одређени судија не буде (ре)изабран.Сумња у стручност и оспособљеност доказиваће се у сваком конкретном случају када су резултати рада судије показали велики број укинутих одлука или ако је завршавао изузетно мали број предмета у односу на друге судије.

Када је реч о предметима који су застарели „очигледним пропустом судије”, комисија ВСС-а ће утврђивати чињенице у сваком конкретном случају увидом у списе предмета и „његовим брижљивим разматрањем”.

Основаност сумње у стручност судије доказује се на основу процента укинутих одлука, а основаност сумње у оспособљеност доказује се на основу процента испуњености оријентационе норме, времена израде одлука и начина поступања са старим предметима.

Поступак утврђивања чињеница и разговор са не(ре)изабраним судијама спроводиће Комисија Високог савета судства, састављена од три члана ВСС-а који су изабрани из реда судија, а коначне одлуке доносиће комплетан састав Високог савета судства.Поступак преиспитивања је јаван, осим ако судија о чијем статусу се одлучује захтева супротно.

Стручна служба Високог савета судства обезбедиће све податке неопходне за примену смерница, посебно податке за сваког не(ре)изабраног судију о квалитету рада, испуњености норме и евентуалном постојању правноснажне осуђујуће дисциплинске или кривичне одлуке, или о томе да ли је био покренут дисциплински или кривични поступак пре 16. децембра 2009. године, на основу којих би могло бити покренуто питање достојности судије.

Стручна служба ВСС-а користиће само званичне извештаје судова о резултатима рада судија. Када је реч о сумњи у достојност, стручна служба ће најпре саставити два списка, један са именима нереизабраних судија којима се не ставља на терет сумња у достојност, и други – са именима оних којима се та сумња ставља на терет, али притом не постоје одлуке на основу којих се таква сумња „уопште може успоставити”, каже се у нацрту смерница.

Само у случајевима када постоји сумња да кандидат испуњава критеријуме достојности, стручности и оспособљености, стручна служба ВСС-а ће о томе обавестити судију писаним путем, наводећи податке који су основ за сумњу. Судије могу тражити проверу тих података и могу захтевати да се отклоне нетачни подаци.

Ако подаци покажу да је приликом општег избора направљена грешка, односно да нема сумње у достојност, стручност и оспособљеност, у таквим случајевима биће поништене одлуке првог састава ВСС о престанку судијске функције и кандидат се аутоматски бира у одговарајући суд, а постоји и могућност напредовања.

Александра Петровић

------------------------------------------------------

Пре­и­спи­ти­ва­ње уса­гла­шено са ЕУ

Ви­со­ки са­вет суд­ства и Др­жав­но ве­ће ту­жи­ла­ца су са европ­ским екс­пер­ти­ма и стру­ков­ним удру­же­њи­ма по­сти­гли до­го­вор о пра­ви­ли­ма по­ступ­ка за пре­и­спи­ти­ва­ње од­лу­ка пр­вих са­ста­ва ВСС и ДВТ-а о оп­штем из­бо­ру но­си­ла­ца пра­во­суд­них функ­ци­ја од де­цем­бра 2009. го­ди­не.

Ка­ко је пре­нео Тан­југ, ДВТ је, уз при­су­ство ам­ба­са­до­ра Европ­ске ко­ми­си­је Вен­са­на Де­же­ра и екс­пер­та ЕК су­ди­је Рајс­не­ра и удру­же­ња ту­жи­ла­ца, за­вр­ши­ло пр­ву фа­зу про­це­са пре­и­спи­ти­ва­ња из­бо­ра но­си­ла­ца пра­во­суд­них функ­ци­ја, по­сти­за­њем до­го­во­ра о пра­ви­ли­ма по­ступ­ка пре­и­спи­ти­ва­ња од­лу­ка пр­вог са­ста­ва ДВТ и при­ме­ни кри­те­ри­ју­ма и ме­ри­ла за оце­ну струч­но­сти.

Исти до­го­вор је у пе­так уве­че по­сти­гао ВСС са Дру­штвом су­ди­ја Ср­би­је, та­ко­ђе уз при­су­ство ме­ђу­на­род­них екс­пе­ра­та. Пре­и­спи­ти­ва­ње од­лу­ка спро­ве­шће стал­ни са­ста­ви ВСС и ДВТ, ко­ји су кон­сти­ту­и­са­ни у мар­ту ове го­ди­не.