Догодине престаје са радом

Арсен Дедић поново долази у Београд. Кантаутор који, како каже, не воли концерте, јер га све пре и после тога умара, прекосутра увечепевана отварању Миксер фестивала. Уз клавирску пратњу сина Матије, доајен југословенске шансоне извешће класике са прве три плоче: „Човјек као ја”, „Арсен 2” и „Homo Volans”. Миксерова посвета и наклон човеку без кога би историја југословенског попа изгледала сасвим другачије повод су за сусрет са уметником који је музиком почео да се бави као тринаестогодишњак уз „Шибенску клапу” и тако заокружио безмало шест деценија рада.

– Људи моји, шездесет година сам у послу – истиче у телефонском разговору за наш лист певач који не види нешто сензационално у чињеници да долази поново у Београд.

– Долазим највише због дизајнера Мирка Илића који промовише своју монографију. Он долази из Америке са поклонима за моју унуку и са једном графиком на којој је посвета „Твоје тело, моја кућа” – каже шансоњер који је последњи београдски концерт одржао са овдашњим Биг бендом признајући да је више него задовољан наступом са њима.

Уз објашњење да воли да осети како публика дише и да ће јој дугачким концертом пружити оно што она жели, Дедић додаје:

– Радује ме што ћу доћи. Нисам уметник из уверења већ из услуге. Ево, само за протеклих неколико месеци снимио сам 11 дуета.

На питање да ли је добро здравствено, уз хук са друге стране слушалице, бритко одговара:

– То је преинтимно питање. Знате, у Шибенику постоји изрека која гласи: „Он за поље више није, сада је за врт!” И, ето, све мање и мање ћу у поље, а све више у врт.

Арсен Дедић додаје да се спрема да ускоро оде у родни Шибеник због њему изузетног догађаја.

– Моја ћерка долази из Америке да се породи. У 49. години. Са Беверли хилса стиже у Шибеник и ја желим да будем уз њу у тим тренуцима. Неће тамо, хоће овде. Одбио сам толико послова и толико новца само да бих био са њом – истиче поносни деда већ једне унуке, а у ишчекивању друге.

Уметник који је први наступ имао управо у Београду на стадиону Ташмајдан где је 1961. године одржан избор „Лепота девојке”, такмичење које је касније прерасло у избор за мис, да би пет година касније одржао и свој први солистички наступ, додаје да је 1963. године „са Гајићем певао на Београдском пролећу”.

Цитирајући Фелинија, кратко сумира радни век, а можда и живот.

– Мој свет је циркус и мој свет је свет жена!

Дедић најављује да ће идуће године престати са радом. Отићи ће, каже, са Габи да ради у врту и да се радује унукама.