Гламур ме никада није занимао

Позирање пред татиним фотоапаратом, увежбавање аутограма на часу биологије, слање слика на избор за моделе агенције „Форд”, прва модна ревија у Јапану и касније шетње миланским модним пистама, као и сарадња са познатим креаторима – део је онога што је стало међу корице аутобиографског романа „Без даха” манекенке Иване Станковић. У својој првој књизи одшкринула је врата света о којем постоје бројне предрасуде, а о којем сањају многе девојке, допустивши им да се увере да се снови могу остварити, али и да се могу претворити у ноћну мору.

Манекенка која одскора води и шоу-програм „Топ модел” на Првој телевизији истиче да је књига својеврсни буквар за девојчице које себе замишљају као моделе из којег могу да сазнају шта им се све лепо и ружно може догодити у професији за коју признаје да је на лошем гласу.

Када сте дошли на идеју да напишете књигу?

Још 1995, када сам била сведок жестоке свађе између Кејт Мос и Келвина Клајна, рекла сам да ћу једног дана то да напишем у књизи. Већ следећег дана се све заташкало када је он њу пред камерама називао својом музом, анђелом, најпрофесионалнијим моделом, и она њему делила комплименте иако су се дан раније извређали на мртво име.

Да ли се вама некада догодило нешто тако?

Свађа – да, али после није било фолирања и мирења. Писала сам и о свом сукобу са Ђанфранком Фереом после чега сам напустила пробу и више никада нисам радила за њега.

С обзиром на стереотипе о манекенкама, како се браните од негативних коментара које изазива чињеница да сте написали и објавили књигу?

Немам шта да одговарам. Откад знам за себе, говорила сам да желим да се бавим манекенством и нисам имала жељу да студирам, али сам из српскохрватског увек имала петице. Добијала сам награде за литерарне саставе и књига се завршава саставом који сам написала када сам имала десет година и за који сам добила градску награду.

Шта је истина од бројних предрасуда о манекенству?

Замке постоје, али никада нисам доживела ни најмању непријатност. Проблем је оно што се догађа после ревија. На пример, када девојка оде у дискотеку, или изађе на улицу где јој прилазе разни људи, када се заустави скупоцени аутомобил из којег јој неко понуди да је одведе у ресторан, ту постоје замке. Али то је ствар личног избора, а није условљено професијом.

Које су вам обавезе и захтеви у вези са послом били најтежи?

Шишање. Тада себе нисам видела са кратком косом, али сам после то заволела. Друго што ми је тешко пало јесте чињеница да је манекенство посао који кратко траје.

Имате емисију на телевизији, написали сте књигу, и даље радите као модел. У ком правцу бисте волели да тече ваш професионални живот?

На сва та три поља, а било би супер да је ту и глума јер знам да сам рођена глумица.

Нисте ли мало нескромни?

Не, само сам реална. Волела бих да будем и певачица, али ми бог није дао глас.

--------------------------------------------------------------------

Имала сам возача, али возила сам се метроом

Да ли је слика гламура која иде уз посао манекена (фотографисање, путовања, ревије, скупоцена одећа) стварна или је то само представа?

Гламур постоји и није лажни сјај, али мене то није занимало. Никада после ревија нисам остајала на гламурозним журкама било ког креатора. Имала сам возача, али ми је било пријатније да се возим метроом.