Москва подстиче екстремну десницу у ЕУ

Вођа аустријских слободара, ултрадесничар Хајнц Кристијан Штрахе запутио се почетком прошле недеље у Москву – непосредно после састанка са вођама најпознатијих европских парламентарних странака екстремне деснице – чиме је изазвао расправе широм Европе: подстиче ли Кремљ „демократски преображај” етаблираних странака екстремне деснице широм континента?

Анализа догађаја – који су претходили Штрахеовом путовању, најпре у јужнотиролски Меран, а потом у Москву, ток његове посете Русији као и историјат односа слободара са руским политичким странкама – намеће закључак да Москва не одбија сарадњу са екстремном десницом Европе, уз уважавање одређених предуслова.

Реч је о странкама на крајње десном крилу страначког спектра које се удружују у (још) неформални покрет патриотских странака Европе – пропагирајући преображај ЕУ у „Европу отаџбина”, у савез самосталних привредно, технолошки и културно најтешње повезаних европских држава. Хајнцу Кристијану Штрахеу је, при томе, предодређена улога централне интеграционе фигуре покрета (већина лидера странака екстремне деснице не оспорава Аустријанца као први избор на ту функцију).

Штрахеово путовање у Русију представљено је у бечкој штампи као посета „ускостраначког карактера” тамошњим, идеолошки сродним партијама. Испоставило се, у међувремену, да је то била званична радна посета. Позив је стигао у Беч из централе Јединствене Русије, странке Владимира Путина која влада двотрећинском већином у Државној думи.

Ако се узме у обзир да је Штрахе (за кога није било места у државној делегацији Аустрије) позван у Москву непосредно пред званичну посету аустријског председника др Хајнца Фишера руској престоници, постаје јасно да је указано гостопримство био осетљив и у очима Кремља преко потребни потез. Био је, уједно, сигнал Бечу, а посредно и неким другим европским престоницама, да су у Москви добродошле странке и са екстремно десног крила, уколико се придржавају основних демократских начела и уколико су заговорнице веће самосталности чланица ЕУ.

Штрахе је у Русији био гост и неких тамошњих странака деснице. С тим у вези се широм Европе спекулише није ли Штрахе „имао задатак” да приволи ову или ону руску странку екстремне деснице да приступи поменутом савезу – такозваној Страначкој унији европске деснице.

Ко је могао да му постави задатак, постаје извесније, ако се узме у обзир улога и допринос руских магната успону Хајнца Кристијана Штрахеа: „малокалибарски неонациста”, како су га називали, који је на почетку каријере у више наврата долазио у сукоб са законом, још учесталије кршио норме политичког понашања, био је десна рука преминулог аустријског вође Норберта Бургера.

Активно је саучествовао у припреми и оформљавању паравојних неонацистичких гарди, регистрован је и као професионални агитатор у акцијама усмереним против подизања споменика жртвама холокауста у Бечу, јавно захтевао накнадну, у неким случајевима чак и постхумну осуду „дезертера” – оних који су одбили да носе пушку у Хитлеровој армији – захтевајући да се још живим одузме пензија…

Штрахеов преображај, од несташног дечака до зрелог европског политичара, уследио је од средине деведесетих година. У круговима пређашње државне полиције, данас Уставобранитеља, истиче се да је Штрахе стекао „шлиф” и капитал за реформисање странке слободара (пошто је отцепио главницу странке од крила верног Хајдеру) тек после познанства са руским мултимилијардером Олегом Дерипаском.

У међувремену, Штрахе се сматра једном од централних фигура европског патриотског покрета – архитектом, кажу критичари, прилагођене екстремне деснице. И не само то. Хајнц Кристијан Штрахе би већ био канцелар Аустрије да су избори одржани минулог викенда, тврди Волфганг Бахмајер, аналитичар Бечког емпиријског института ОГМ.

Бахмајер предвиђа да ће, упркос дугој традицији нетрпељивости, социјалдемократи и слободари формирати следећу владу 2013. године. А шта би могао да буде спољнополитички циљ слободара, дефинисао је Штрахе у једном говору пред Европским парламентом: „Заборавите, одустаните, најзад, од сулудих идеја, попут нуђења чланства у ЕУ Турској или Израелу... Будућност ЕУ јесте савез отаџбина у коме би Русија добила место, положај и утицај који јој је примерен!”