Власт нигде не трпи критике

На прошлонедељном скупу „Европеизација: српско-албански грађански дијалог”, који је организовао Хелсиншки одбор за људска права у Србији, могло се чути и да Србија што пре треба да призна Косово, али су се и гости и домаћини углавном трудили да говоре о економији, култури, медијима и везама „обичних људи”, па је превладао заједнички став да „није европски да стварамо нове зидове”.

Агрон Бајрами, главни уредник најутицајнијег дневног листа у Приштини „Коха диторе” после дводневног боравка у Београду, каже за „Политику” да је цивилни сектор у бољој позицији да комуницира и да је одувек и свугде тако било.

„Дијалог никада није ни био прекинут, интензитет је био мањи и другачији, на другом нивоу је вођен, али смо увек имали неке контакте. Чак и у најгора времена су новинари и представници цивилног друштва имали контакте”, каже Бајрами.

Да ли овај дијалог цивилног сектора представља подршку недавно започетом политичком дијалогу Приштине и Београда?

Нормално је да смо ми у бољој позицији него политичари. Процес уласка влада у политички дијалог, колико год можда био тежак, под притиском и неприродно створен, ипак ствара услове да наша два цивилна друштва комуницирају интензивније и то се сада и дешава.

Прошле године у октобру у Приштину су из Београда дошли представници медија и цивилног друштва. Мислим да је добро да људи сами виде како је с оне друге стране. Сви ми имамо неке представе. Чак и ми, новинари, који о себи мислимо да смо много добро информисани, ипак имамо неке своје представе које у неким случајевима не одражавају целу истину оне друге стране.

Какве су ваше представе биле о Београду и како вам сада изгледа?

Мени изгледа боље него раније, мада ја немам тачне референце. Био сам само једном од рата – 2008. године, када је овде био скуп Међународног института штампе. Тако да је лакше онима који су чешће долазили да виде колико се то променило. Али сам у разговорима и пратећи медије, чак и у комуникацији са Србима на Косову, приметио да постоји жеља за контактом и нормалнијим комуницирањем.

Шта по вама представља основну препреку том дијалогу?

Болна истина је да је политичка елита увек била препрека. Ја се само надам да ће се овог пута у политици нешто променити, мада сам по природи веома скептичан када су политичари у питању.Ипак, надам се да ће овај дијалог, који је започео у Бриселу, временом постати искрен и да ће то можда отворити врата да и ми пређемо праг и уђемо у нову ситуацију у којој нећемо више бити на тим баријерама, на линији конфликта, једни наспрам других – него да почнемо да комуницирамо нормално и решавамо проблеме који постоје.

Какве онда коментаре читалаца „Политике” очекујете на овај разговор са вама на сајту?

Ја сам пре неколико година дао интервју и за„Политику”и за „Данас” и био на Б 92, пишем и за „Вијести” у Црној Гори и увек има веома лоших коментара. Јасно је да је маса људи још увек роб прошлих времена. Али мислим да не треба стално да кривимо људе, народе или цело друштво него се морамо окренути онима који имају задатак да воде, који су изборе добијали обећањима да ће променити нешто. Проблем није у људима који имају неке своје предрасуде него је проблем код лидера, влада и политичара који имају историјски задатак да те предрасуде напокон разбију.

Могу ли то ови политичари?

У том смислу сам скептичан, јер политичари воле да виде само краткорочни ефекат који је користан за њихову политику, а ретко сам видео политичаре који виде даље од свога мандата или следећих избора. У томе је највећи проблем.

Како ви као уредник најутицајнијег дневног листа на албанскомјезику успевате да балансирате под притисцима дневне политике?

Наша олакшавајућа околност јестешто нисмо ни са опозицијом ни са позицијом. Балансирање долази као нормалан резултат нашег позиционирања и наше редакцијске политике. Али је тешко, јер ћеш увек бити под притиском,јер власт,или уопштено речено политика, не воли критике. Они воле лојалисте и воле да им се повлађује, да медији извештавају како њима годи. Ако то не радите, наравно да нећете добијати рекламе и да ће бити разних економских притисака, политичких, па чак и оних друге природе. Новинарски посао је такав, то је било и раније. Али када смо преживели ратове и та кризна времена, мислим да је данас ипак лакше.

---------------------------------------------------------------------

Постоји више слика Србије

Искрено, да ли је нека ваша предрасуда пала овим доласком у Београд?

Не бих могао да одговорим на то, јер се ипак разговори на овом нивоу цивилног друштва одвијају између људи који нису губили контакте. Ми смо овде у Београду у кругу људи који мање-више имају компатибилно мишљење, и у прошлости, и о садашњој ситуацији, па и о будућности. Ми нисмо имали прилике да се сретнемо и суочимо са људима који не мисле као ми или који мисле драматично другачије од нас, који су радикалнији, екстремнији. Људи који можда мисле исто оно што је ових дана рекао потпредседник владе Ивица Дачић. Ми с таквим људима нисмо имали прилику да се сретнемо. Можда би тада тек могли да видимо да липостоји промена и колика је. То је, нажалост, лимит оваквог дијалога, јер овде су људи који уопште немају проблема да комуницирају. Никада га нису ни имали. Тако да је ово сада можда погрешна слика коју имамо о Србији.