Родило и прве године

Јуна прошле године, на простору од једног хектара, засађено је 2.010 двогодишњих садница 24 сорте (девет шљива, шест трешања, седам јабука, две крушке), и шест подлога. Циљ је био да се у нашем селу прикажу нове технологије гајења коштичавог воћа и већ је број садница на тој површини велика новост. Јер, шљивици у овом крају, рецимо подигнути пре две деценије, најчешће имају само 444 стабла на хектару (по једно на 4,5х5 метара).

– Пошто је профит главни вођа у послу, засади трешања у Холандији, на пример, имају по 2.500 стабала, а крушака и јабука намењених за употребу у свежем стању и по 6.000 дрвета на једном хектару. Ако на тој јабуци, већ друге године после садње, роди шест до осам килограма као овде у Прељини, то значи да је повраћај уложеног новца могућ већ треће године – каже Славиша Шестић из фирме "Агроконсалт".

До реченог профита стиже се комбиновањем квалитета, знања и приноса, па су на огледном пољу засађене најраспрострањеније сорте из западне Европе, Холандије посебно. Међу њима и јапанске јабуке ред јонаголд и фуџи кику. Ова друга створена је пре 16 година, плодови су обојени подједнако макар је једна страна стално у сенци, и та појава није уочена ни код једног другог клона. Јабуке рајка и топаз, настале у Чешкој, одликују се огромном родношћу, француска крушка дојен ди комис има плод и до 340 грама, док плод шљиве јубилеум достиже 70 грама.

Уз практичну проверу – како ће биљке поднети ово поднебље – стручњаци Института из Чачка огледом желе и да подстакну нове поступке и интензивно воћарство у Србији. На овом пољу гаје се безвирусне саднице у ултрагустим засадима, уз наводњавање кап по кап, дозирање ђубрива и посебан систем резидбе.

– Реч је о орезивању која се обавља брзо, и на начин који ће убудуће захтевати што мање живог, човековог рада на том послу. Поред веома привлачног, најсавременијег сортимента, на пољу гајимо и три слабо бујне подлоге, које су тренутно хит у свету – објашњава мр Сања Радичевић из Института, координатор пројекта.

На огледним засадом у Прељини вије се мрежа као заштита од града, то је реквизит без којег холандски воћари не замишљају плантажу. Са мреже, исто као у Холандији, висе бамбусове мотке, јер је израчунато да је то најјефтинији ослонац за воћке, који им брани да се савијају под ветром. И јефтинији и практичнији од буковог дирека пободеног у земљу, како су свикли наши воћари.

Шестић наводи да су засади трешања у Холандији заштићени мрежама чак са свих страна. Једино тако воћари могу да их сачувају од насртљивих птица али им се и тај улог, у збиру, исплати.

Из наших воћњака долази друкчија новост: сваке године број стабала крушке у Србији мањи је четири одсто.