Задовољно трљају руке

ТЕМА ДАНА
На приватним високошколским установама, годину студија академци плаћају од 750 до 5.000 евра. Према подацима Министарства просвете и спорта дозволу за рад поседује шест приватних универзитета, исто толико факултета и 27 виших школа.
И док надлежни истичу да не могу да утичу на цену студија на државним, а камоли на приватним високошколским установама, приватници задовољно трљају руке. Што су више школарине на државним факултетима, како кажу, то ће више студената размишљати о упису на приватне.
Професор др Милован Станишић, ректор Универзитета Сингидунум, каже да су њихове школарине популарне и износе око 1.200 евра. За тај новац, према његовим речима, студенти добијају идеалне услове за рад и књиге.

– Наши студенти имају веома квалитетне предаваче, а настава је организована у складу са Болоњским процесом. За свој новац студенти ће добити добро знање и признату диплому – истиче професор др Станишић и додаје да би држава требало да изађе у сусрет академцима и да им обезбеди повољније кредите и стипендије које би могли сами да враћају. На тај начин, према његовим речима, студенти који немају материјалних средстава не би морали да се уписују на јевтиније факултете и на оне на којима је остало буџетских места.

– Узимањем повољног кредита будући академац би могао да изабере искључиво факултет који их занима без обзира на висину школарине. На тај начин бисмо добили продуктивније и задовољније кадрове– сматра наш саговорник.

Ове године врата је отворила и Виша школа за пројектни менаџмент на којој школарина износи 750 евра годишње. Професор др Петар Јовановић, оснивач ове установе и професор на Факултету организационих наука, сматра да је у току комерцијализација образовања. Према његовим речима ништа не може да оправда школарине од неколико хиљада евра.

– Државни факултети су принуђени да подигну цене студија, јер држава нема новац ни за финансирање најосновнијих трошкова. Морају да обезбеде професорске плате и пристојне услове за рад. Насупрот томе, цене студија појединих приватних факултета су нереално високе – сматра наш саговорник и додаје да је, ипак, студирање на појединим државним школама у раскораку са економском снагом грађана.

Оваква ситуација би, истиче наш саговорник, могла да наведе будуће студенте да почну озбиљније да размишљају о упису на приватне школе.

– У свему овоме највише испаштају деца, јер знам да је многим приватницима на првом месту зарада, а тек потом квалитет образовања. Поједини оснивачи приватних школа немају ни професорско звање, а надам се да ће после акредитације бити јасно које установе могу да се похвале квалитетом – истиче професор Јовановић.

За разлику од нашег саговорника, многе његове колеге висину школарина покушавају да оправдају великим трошковима. Једна година студија на Академији за дипломатију и безбедност, кошта чак 4.660 евра, али на овој установи кажу да су ову суму укључени уџбеници, потврде, пријаве испита, путовања, коришћење интернета...

Млади људи, склони уметности, који би желели да се упишу на приватне факултете морају да имају дубок џеп. На Академији уметности "Браћа Карић" студије сликарства, глуме и фотографије коштају око 3.500 евра, док студије филмске режије стају 4.000 евра.

Представници овог универзитета кажу да су трошкови ових студија велики и истичу да је за школовање на сличним установама у иностранству потребно знатно више новца.

И на Мегатренд универзитету примењених уметности, најмасовнијој и једној од најјевтинијих приватних школа, највише коштају студије на Факултету за уметност и дизајн – 2.500 евра. На осталим факултетима и вишим школама овог Универзитета на којем студира око 17.000 академаца, школарине се крећу око 1.000 евра. Ипак, у цену нису урачунате књиге које коштају у просеку око 1.000 динара, што представља додатни трошак за студенте.

Међу академском популацијом, у последњих неколико година, популарне су и студије менаџмента које коштају од 750 евра, колико стаје година студија на Мегатренд факултету за менаџмент у Ваљеву до 3.000 евра колико коштају исте студије на Универзитету БК. За изучавање информационих технологија студенти морају издвојити од 1.000 до 3.000 евра.

-----------------------------------------------------------

Индекс на кредит

Поједине банке одобравале су летос, у време уписа на факултете, кредите за плаћање школарине. Суме су углавном пратиле цену студија, и кретале су се од 100.000 динара до 5.000 евра. Депозит је код већине био 20 одсто од износа кредита. Академци и њихови родитељи могли су да бирају да ли ће позајмицу вратити у року од 12, 18 или 36 месеци. Каматна стопа зависи од рока отплате, али и од тога да ли је онај ко узима кредит клијент банке или није. Ефективна каматна стопа креће се од осам до чак 17 одсто. Неке банке имају склопљене уговоре о пословној сарадњи са појединим факултетима, па је позајмицу могуће добити по једноставнијој процедури.

Банкари наводе да је циљ ових кредита да олакшају трошкове студија и да образовање учине доступнијим онима који га сами плаћају.