Изборни дриблинг

Француска фудбалска икона Мишел Платини, данас у улози претендента за првог човека "европске куће фудбала", у стилу Робин Худа, одлучно је саопштио српској јавности како намерава да председнику Уефе Ленарту Јохансону препоручи пецање.

"Желим да прекомпонујем европски клупски фудбал", више пута је поновио изборни слоган председничке кампање некадашњи велики фудбалер Сент Етјена, торинског Јувентуса и француске репрезентације.

Платини, најкраће речено хоће да богатим клубовима ускрати привилегије и пружи прилику тимовима из слабије развијених земаља да се лакше домогну најпрестижнијег клупског фудбалског такмичења Лиге шампиона. Сада о томе могу само да маштају.

Француски интернационалац ставља се тако на чело покрета против фудбалске глобализације, која датира од промовисања шеснаест година неприкосновеног Јохансона. Али, Платинијева препрека на том путу није само љубитељ вискија и његушког пршута времешни Швеђанин.

САДАШЊИ ЕВРОПСКИ ФУДБАЛСКИ КОНЦЕПТ ЗАПРАВО ЈЕ КОПИЈА ПОЛИТИЧКОГ КОНЦЕПТА уједињене Европе: богатима припада све, сиромашнима оно што остане. Углавном ништа!

Евентуални избор Платинија на чело Уефе тешко да би за време освојеног мандата спојио две потпуно различите фудбалске Европе, у комерцијалном, такмичарском и инфраструктурном сегменту. Континенталном фудбалу уосталом није највећи проблем неравномерна развијеност, већ нови европски фудбалски реформатори окупљени у Групи 14 плус. Они су одлучни у намери да дефинитивно сву фудбалску траву, ставе под контролу и суштину игре сведу на пуко пребројавање оствареног профита. По моделу НБА империје, они заговарају игру између најмоћнијих. На тај начин не само да сужавају фудбалску панораму, већ и обесмишљавају а често и забрањују својим робовима наступе у у државним дресовима.

Ови фудбалски монополисти, углавном власници најимућнијих клубова, са буџетима од неколико милијарди долара, заправо хоће да европски клупски фудбалски концепт учине елитнијим од садашњег. Тако би промовисањем "Европске Суперлиге" уместо досадашње Лиге шампиона, заправо заувек затворили, ионако забрављена врата клубовима изван високог европског друштва. Иако европска кућа фудбала под својим кровом окупља 52 члана, само 16 земаља имају представнике у Лиги шампиона. Дакле, само трећина! Зато пада у воду тврдња бившег генералног секретара Уефе Герхарда Ајгнера да је Уефа "дужна да буде транспарентна", док се генерални директор Г 14 плус Томас Курт супротставља монополу европске куће фудбала. Шта заузврат нуди сиромашнима?

ДВА МИЛИОНА ЕВРА, КОЛИКО КОШТА САМО ЧЛАНСТВО за ову маркетиншку фудбалску асоцијацију. Хвала лепо, хтела је и Звезда у то друштво, али нема пара ни за чекаоницу.

Шта Платини онда да ради између те две опасне и велике фудбалске ватре. Да промовише, или боље речено објашњава да је фудбал заробљеник две моћне групације, којима ни приходи мерени милијардама долара не задовољавају апетите. И то је нешто, али недовољно за оне који европску фудбалску стварност готово две деценије посматрају искључиво из подножја.

Платини веома добро зна да ни клубови из његове земље не могу озбиљно да се супротставе фудбалским глобалистима. Шта вреди ако Лион, тим са савршеном игром наступа у истом саставу само једно лето. Берлускони, Абрамович, Морати и друштво одмах припреме позлаћени лонац и у њега стрпају рашчупаног "галског петла" не остављајући му ни једну перушку да је макар закаче на француску беретку.

ТЕШКО ЈЕ, МЕЂУТИМ, ПОВЕРОВАТИ У ПОЧЕТАК ЕВРОПСКЕ ФУДБАЛСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ, на челу са наполеоновски расположеним Платинијем и са оваквим распоредом европских фудбалских снага. Ако су Французи у таквој ситуацији – младе Африканце који доспеју бродовима у марсељску луку и годинама се обликују у вредност богати купе кад постигну први гол – како онда да се развијају земље одавно гурнуте на маргину фудбалских дешавања.

Зачуђујуће је да Платини кампању води на утопистичкој идеји да је могуће разбити елитистички концепт европских клупских такмичења, без обзира што фудбал данас егзистира по систему опште економске глобализације света.

Комерцијализација овог спорта прелази веома интензивно у вулгарност и неукус. То заправо фудбал, као најекспониранији спорт, ставља под рефлекторе сталне сумње. Али, то је нека друга тема.

Уосталом, само једна Платинијева реченица изговорена приликом једнодневне посете српском националном фудбалском савезу довољно говори. На питање новинара "Политике" када ће Србија бити у прилици да организује неко озбиљније европско такмичење Француз је прилично сетно одговорио: