Кажњена власт

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 12. новембра – Тријумф опозиције на овонедељним парламентарним изборима мање је израз поверења грађана у њу, а више последица нараслог неповерења бирача у постојећу власт, потврђују и продубљене анализе преокрета на политичкој сцени САД. Бирачи су, додају познаваоци, практично изгласали санкције руководећој елити, а њеним ривалима пружили шансу да, после беспоштедне критике, коначно јавности предоче каква побољшања и на који начин смерају да унесу у живот суграђана и државне послове.

Исход избора је више пораз владајуће Републиканске странке, него победа опозиционе Демократске партије, констатује и недељник "Њузвик", на основу резултата истраживања јавног мњења. У његовој анкети, убедљива већина испитаника је изјавила да су главни мотиви за гласове у прилог деморатама били – незадовољство овдашњом стратегијом на ирачком бојишту (85 одсто), укупним учинком председника Џорџа Буша (71 проценат), разочараност републиканским управљањем финансијама (67) и њиховим деловањем у парламенту у целини (63), док је само 27 процената казало да су за опозицију гласали превасходно зато што су сматрали да она има боље кандидате…

Наводи се, такође, да се после избора Бушов рејтинг стропоштао на само 31 одсто грађанске подршке. А што је још горе по њега, како истиче магазин, око две трећине анкетираних је оценило да се земља води у погрешном правцу и да не верују да ће у преостале две године пре одласка с места шефа државе он бити у стању да нешто битно поправи.

Ово је сезона разочарања и назадовања за председника Бушал, сматра АП. Иако његово име и функција нису били на гласачким листама, бирачи су незадовољство смерницама Беле куће исказали одбацивањем кандидата његове партије, јасно тражећи промену политике, прецизира агенција.

Бушу, сугерише се, неће лакнути ни кад оде из домаће, неугодне му атмосфере. Јер, на предстојећим самитима Азијско-пацифичке коопеrације у Вијетнаму, а потом и на самиту НАТО у Летонији, спољни партнери ће од њега, ослабљеног код куће, очекивати да покаже спремност за кориговање своје спољне политике. Он је већ у дефанзиви, сматра АП, притиснут нагомиланим проблемима, какви се виде на Блиском истоку, у односима с нуклеано амбициозним Пјонгјангом и Техераном, па и у "стартешком дворишту" где власт учестало преузимају "латиноамерички левичари"…

Ирак, наравно, остаје највећи изазов. Како због хаоса "на терену", тако и због изборног "ултиматума" да Америка битно промени приступ.

Корекцију курса најавила је предложена смена на челу Пентагона, где место Доналда Рамсфелда треба да заузме бивши шеф ЦИА Роберт Гејтс, али још није извесно у ком правцу и којим темпом би ишле стратешке промене.

Сагласности о томе нема ни у администрацији, ни међу надирућим демократама. "Бирачи су вас ставили на главну говорницу, па сад очекују да чују шта имате да им кажете", поручује демократама њима склон "Њујорк тајмс". Лист се не слаже с неким њиховим идејама о подели Ирака на три дела, као ни с предлозима да повлачење Американаца буде брзо и остави ту земљу у грађанском рату. Уводник тог дневника предлаже да први потез буде "последњи напор за стабилизацију у Багдаду, уз привремено повећавање и америчких и ирачких трупа на његовим улицама".

За скицирање могућног новог курса у Ираку задужена је специјална двопартијска студијска група, с којом Буш треба да се сутра састане. Од њених представника, међу којима је и Гејтс, председник ће, како данас у уводнику најављује "Вашингтон пост", чути и предлог да Вашингтон затражи од Ирана и Сирије, које иначе сматра својим противницима на Блиском истоку, да му помогну у решавању проблема у суседном им Ираку (где би њихово деловање требало да буде по "братској" линији, Техерана са шиитима а Дамаска са сунитима). Чују се, додаје престонично гласило, и предлози да се организује мировна конференција попут дејтонске којом је "окончан рат у Босни".

Као главно овде се, међутим, намеће питање да ли ће републиканска администрација и будући састав парламента с демократском већином моћи да превазиђу страначке разлике и заједнички конципирају нови приступ Ираку, чија је драматизација и довела до промене односа снага у САД. Неки мисле да је републиканцима чак добродошла предстојећа "подела одговорности" за излаз из ратног ћорсокака. Али, шире се и захтеви да демократи, кад 3. јануара ступе на власт у парламенту, покрену низ поступака којима би истражили одговорност садашњих функционера за неуспехе на том бојишту, поступке према затвореницима, оснивање тајних затвора у иностранству, привилегије корпорација…

Из свега што је тренутно у оптицају произлази да Америка улази у стратешки транзициони период тражења бар три мира. У Ираку, међу сопственим, врло завађеним странкама, као и између националних интереса и међународног права, повређеног посебно инвазијом на Ирак.