Сан или јава ПУПС-а: 500.000 гласова

Да ли је Јован Кркобабић, када је рекао да би његова Партија уједињених пензионера Србије могла да освоји и пола милиона гласова на следећим изборима, био само искрени оптимиста, или вешт политички трговац који „тврди пазар” уочи новог договора о предизборном наступу?

Не желећи да говори о цифрама којима се надају на изборима, Момо Чолаковић, шеф посланичке групе ПУПС-а у Скупштини Србије, каже да своја очекивања темеље на резултатима досадашњег.

„Оно што смо обећавали у предизборној кампањи 2008. у целости смо остварили. На пример, пензије су повећане 10 одсто одмах по формирању владе, а потом, исте године, и оно што је било редовно – још 4,13 одсто. На почетку ове године пензије су ванредно увећане – код пољопривредника 10 одсто, па још два одсто на то, а код најнижих пензија је био једan, па онда још два процента. Сада, у априлу, имали смо повећање од 5,5 одсто у складу са растом плата у јавном сектору”, набраја Чолаковић и подсећа и да локалне самоуправе у којима је његова партија део власти, као што су Београд, Нови Сад, Јагодина, Врбас, обезбеђује додатна средства социјалне заштите за најугроженије.

Ограђујући се да ни сами нису задовољни положајем пензионера, поготово материјалним, он каже да је убеђен да су пензионери у Србији (којих је око 1,6 милиона) све ово препознали као допринос ПУПС-а побољшању њиховог положаја. Као доказ за то наводи резултате ванредних избора у 12 општина, на којима је коалиција СПС–ПУПС–ЈС остварила много боље резултате него 2008.

„Имамо преко 100.000 чланова који плаћају чланарину, као и активе младих (до 35 година) у седам великих градова... У свим општинама, градовима и покрајини имамо своју страначку организацију”, наводи још неке од адута ове партије за следеће изборе.

У овом случају прича „хоћемо да се боримо за више” није нереална, јер је циљна група – пензионери – велика, истиче Срђан Богосављевић, директор агенције Ипсос Стратешки маркетинг – али је неизвесна.

„Нема ниједних избора који су такви и не види се из анкета да би они то могли да освоје”, истиче Богосављевић и подсећа да ПУПС није никада излазио самостално на изборе и не зна своје стварне потенцијале, а нису се много ни промовисали. „Нигде у свету партије пензионера нису успевале да узму велике проценте гласова пензионера. У Хрватској је у једном тренутку партија пензионера била врло значајна, док, на пример, у Црној Гори није успела. А то су такође земље са великим бројем пензионера”, истиче Богосављевић.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да би га изненадило да истраживања јавног мњења до следећих избора покажу да ПУПС може самостално да пређе цензус и, ограђујући се да то није немогућ потез, додаје да би њихов самосталан наступ на изборима био врло ризичан за ту партију. „Кампања подразумева рад на терену и јако је напорна и за много млађе људе”.

Указујући да је влада уважила многа политичка обећања ПУПС-а, Станковић каже „ПУПС јесте излобирао све те захтеве, али питање је колико их је медијски презентовао као своја достигнућа. То је тачка која највише оптерећује могућност да они самостално наступе као странка. Они, дакле, имају добар потенцијал, али немају континуитет појављивања на изборима и немају чврсто бирачко језгро и одговарајућу медијску презентацију...”, наводи Станковић.

Према његовим речима, то што ПУПС у овом тренутку оставља отвореним све опције за предизборни наступ више служи као врста политичког маневра („ради индиректног трговања са досадашњим политичким партнерима – у циљу што бољег позиционирања за нову предизборну коалицију и ради испипавања пулса јавног мњења”), него што је потврда намере да сами иду на изборе.

Б. Баковић

-----------------------------------------------------------

Изборно искуство

На последњим изборима, 11. маја 2008. године, коалиција СПС–ПУПС–ЈС освојила је 313.896 гласова, односно 7,58 одсто или 20 мандата (гласало је укупно 4,14 милиона бирача).

На претходним изборима, 21. јануара 2007. године, коалиција ПУПС–СДП освојила је 125.342 гласа, односно 3,11 одсто (гласало је 4,03 милиона бирача).

Пензионери су имали странку и на изборима 28. децембра 2003. године. Странка радника и пензионера – СРП била је у коалицији Одбрана и правда – Вук Обрадовић и Боривоје Боровић. Та коалиција освојила је укупно 18.423 гласа (гласало је 3,82 милиона бирача).