Мило у сенци парламента

Избор Жељка Штурановића за новог премијера Црне Горе означио је истовремено прекид изузетно значајне и дуге, петнаестогодишње, државничке каријере Мила Ђукановића. Али, не и крај његове политичке каријере: досадашњи председник црногорске владе, иако се одрекао државног кормила, остављајући "простор за афирмацију нових личности", ипак још не напушта место председника владајуће Демократске партије социјалиста. Због тога је његово "повлачење", према виђењу тамошње опозиције и многих аналитичара, заправо, само формално, јер ће, како оцењују, Ђукановић и на тој функцији држати све конце у држави, тако да ће његов утицај на политичка збивања у Црној Гори и даље бити кључан.

Сам Ђукановић говорио је, у више наврата, о свом политичком ангажману. Рекао је, најпре, да ће остати на челним мјестима у ДПС-у и бити посвећен партијским обавезама, "због потребе да се партија и после конгреса, на пролеће идуће године, профилише као демократска партија европске оријентације", затим, да ће остати посланик своје партије у црногорском парламенту, све док његова партија другачије не одлучи, као и да ће се,  наредних неколико месеци добро одморити, а потом почети да бави приватним бизнисом, развијајући га изван граница Црне Горе.

Без обзира на то што је сам Ђукановић негирао да ће, по силаску са државничког трона, бити владар "из сенке", на основу његових раније наведених речи јасно је, према речима наших саговорника, да се де факто не повлачи из политике. Посебно наглашавајући да је овде на Балкану већина партијских држава, у којима је партија кључно место за доношење одлука, социолог Владимир Вулетић наглашава да " док год Ђукановић буде држао позицију главног човека у партији, до тог тренутка ће његова реч о државним или било којим другим питањима бити пресудна."

– Практично, имаћемо све исто – оцењује Драган Росандић, подгорички аналитичар, који наводи да ће нова влада бити влада континуитета, јер је и нови премијер човек из ДПС. Зато он сумња да Штурановић може било шта да уради самостално, ван Ђукановићеве сенке.

Росандић тврди да је очигледно да је Ђукановић померен са функције премијера "по налогу неких спољних структура", а да је његов "дипломски испит" био растакање заједничке државе СЦГ. Да ли ћемо на пролеће, када дође до конгреса ДПС, бити сведоци његовог померања са функције председника ДПС, опет зависи, каже Росандић, "од Ђукановићевог аранжмана са спољним фактором".

– С друге стране, он има – каже Росандић – велике мрље у каријери: рат око Дубровника почетком деведесетих и шверцовање свега и свачега, посебно цигарета, према Италији. Истичући да је, вероватно, он имао нешто "писмено и за Хаг и за Бари", верује да је ту дошло до "поравнања, да се он ослободи тих оптужница, а да се заузврат помери са функција".

Да се о таквој пракси не говори први пут донекле потврђују раније спекулације у вези са некадашњим лидером босанских Срба Радованом Караџићем, коме је, наводно, Ричард Холбрук понудио нагодбу, да се потпуно повуче у замену за америчку заштиту по питању Хашког трибунала.

Вулетић, пак, не жели да улази у спекулације које је, "одиста могуће повезати са његовим одласком са најзначајнијих државних функција", али за такве тврдње су, каже, потребне чињенице. Он, међутим, примећује да је бивши црногорски премијер успео, тиме што се повлачи са свих тих функција, да на известан начин ојача позицију Црне Горе као самосталне државе.

Питање политичке будућности Ђукановића, после победе на септембарским изборима, привлачило је  посебну пажњу домаћих и страних медија. Тада се веровало да је већа вероватноћа да Ђукановић промени функцију него да напусти политику. То уверење довођено је у везу с тим да ће владајућа црногорска коалиција, после освојене апсолутне већине у Скупштини, мењати устав. Ђукановић би се, према писању појединих београдских новина, после тих уставних промена кандидовао за председника државе са мандатом од пет година.

Али, о том – потом.

Да ли "пара уши" чињеница да ће политичар таквог ранга какав је Ђукановић (први пут изабран фебруара 1991. године на дужност премијера Црне Горе, коју је обављао узастопно у три мандата све до октобра 1997. године, када је победио на председничким изборима, да би поново постао премијер после парламентарних избора 2002. године) сада  само седети у посланичким клупама? Наравно да "пара уши", каже нам Вулетић, објашњавајући да он таквом одлуком још више ублажава оно што би могло да буде суштина напада на њега. На критику опозиције да је он тај који ведри и облачи Црном Гором моћи ће да одговори: "Ето, ја сам обичан посланик".

А шта ће Ђукановићу омогућити посланички имунитет у црногорској скупштини? Одласком са премијерског места, Ђукановић више нема међународни имунитет, као премијер међународно признате државе, тако да посланички имунитет, који има као посланик црногорског парламента, ништа не значи са аспекта међународних потраживања и судских процеса и поступака, тврди Росандић. Вулетић, иначе, наводи да ће бившем председнику владе посланички имунитет у Црној Гори омогућити, уколико би дошло до неких покушаја да се правно доведу у питање неки његови ранији поступци, бар да та тема буде затворена одређени период.

Кад је реч о трећој области деловања у којој ће се испробати бивши председник црногорске владе, приватном бизнису, Вулетић сматра да ће и он, као и већина људи на овим просторима, покушати да оно што је његова  политичка моћ "конвертује у економску моћ" и да ће му у томе, наравно, бити много лакше него другима.

Најаве да ће ускоро почети да се бави бизнисом највероватније ће, према сазнању подгоричког листа " Дан", реализовати у мађарској компанији Тригранит из Будимпеште. Он би требало да буде члан, председник борда директора или један од директора Тригранита.