ЕУ не одустаје од фотеље шефа ММФ-а

Упркос критикама највећих светских земаља у развоју, европски лидери не одустају од намере да Европљанин и даље буде у фотељи извршног директора Међународног монетарног фонда (ММФ). Француска министарка финансија Кристин Лагард јуче је и званично саопштила да ће се кандидовати за шефа ММФ-а, чији је директор Доминик Строс-Кан поднео оставку пошто је оптужен за покушај силовања у Њујорку.

Лагардова је на конференцији за новинаре рекла да је донела одлуку да се кандидује за извршног директора ММФ-а после „зрелог размишљања” и у сагласности са француским председником Николом Саркозијем и премијером Франсоа Фијоном.

Многе европске земље, укључујући Немачку, Британију и Италију, подржале су њену кандидатуру, док Јапан и САД, чија је подршка пресудна, нису још званично стали иза њене кандидатуре. Званичну подршку Лагардовој дао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

С друге стране, земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) критикују инсистирање Европе на поштовању неписаног правила да је Европљанин на челу Фонда, а Американац на челу Светске банке. Директори ММФ-а из држава БРИКС-а прекјуче су истакли да дугорочни ексклузивитет Европе у вођењу тог фонда „поткопава његов легитимитет” и строго су се успротивили агресивним настојањима Европе да на челно место опет постави свог кандидата.

Према њиховом мишљењу, финансијска криза у САД и Европи 2008. и 2009. године указала је на потребу реформе институција попут ММФ-а „да би се ту пресликала растућа улога земаља у развоју у светској привреди”.

Лагардова је, пак, на то јуче рекла да „бити Европљанин не треба да представља хендикеп”, додавши да јој је циљ да добије „што већи консензус” за своју кандидатуру.

Архивски снимак Кристин Лагард и Доминика Строс-Кана (фото Ројтерс)

Рок за подношење кандидатуре за новог директора ММФ-а истиче 10. јуна, а јуче је своју кандидатуру изнео и Агустин Карстенс, гувернер мексичке централне банке са дугим искуством у ММФ-у. Као могући кандидат помиње се и Григориј Марченко, гувернер централне банке Казахстана који је већ добио подршку Русије и осталих земаља Заједнице независних држава.

Француској министарки финансија се као мана узима то што је по основном образовању правница а не економиста, а иако важи за доброг преговарача, замерају јој да није економски визионар. Међутим, они који је бране истичу да је то што (за разлику од Строс-Кана) нема докторат из економских наука надоместила тиме што је стекла богато искуство током француског председавања Г-20, али и решавањем економске кризе у којој се нашла еврозона.

Како преносе светске агенције, стекла је репутацију особе која је у стању да склапа споразуме под притиском, потом успела је да превазиђе отпор Кинеза у погледу индикатора за мерење глобалне економске неравнотеже, али и смањи страх Немачке при стварању механизма за спасавање посрнулих економија у оквиру еврозоне.

Бивши водећи економиста ММФ-а Кенет Рогоф, како преноси Бета, каже за Лагардову да је импресивна, политички проницљива и снажна личност, а да је на финансијским скуповима широм света третирају практично као рок звезду.

Међутим, они који познају ову бившу шампионку у синхроном пливању, која је 25 година живела у САД и била прва жена на челу чикашке адвокатске компаније „Бејкер Макензи”, кажу да има изузетан инстинкт за осетљива политичка питања. Уколико буде изабрана за шефицу ММФ-а, имаће их напретек.

Н. Р.

------------------------------------------

И Лагардова има аферу

Француски суд би требало да до 10. јуна објави да ли ће отворити истрагу против Кристин Лагард због сумњи да је искористила свој ауторитет да скрати правосудни спор између француског богаташа Бернара Тапија (који иначе подржава Николу Саркозија) и једне бивше државне банке, и пошаље их на арбитражу. На арбитражи је одлучено да Тапи добије 385 милиона евра због лошег поступања банке при продаји Тапијеве компаније спортске опреме „Адидас”. Лагардова је јуче рекла да јој је „савест потпуно мирна”.