Филмови под небом Чукарице

Као у изреци о брегу и Мухамеду, биоскоп ће наредног месеца кренути ка – гледаоцима. Упоредо са стабилизовањем топлог времена и почетком купалишне сезоне, средином јуна ће на Ади Циганлији почети да ради биоскоп на отвореном.

Све до септембра гледаоци ће, заваљени у неко од 200 седишта и „лејзи бегова”, моћи да уживају у две вечерње пројекције. Сваког дана на репертоару ће бити други филм, а организатори најављују и мноштво премијера.

Биће то други „отворени” биоскоп у Београду, уз башту „Роде” на Бановом брду, која ће такође радити од јуна до септембра. Тако ће Чукаричани стећи „вођство” од 2:0 у односу на остатак престонице, иако су претходних деценија стецишта љубитеља великог екрана били стадиони, кровови и платои по читавом граду.

Биоскопско платно биће постављено на новобеоградској страни Аде, поред рукометних терена, на месту где се зими налази клизалиште. Цена улазнице биће нижа него у затвореним кинематографима. У току дана, биће уприличени пратећи програми, а део објекта служиће као интернет кафе.

Шездесетих година прошлог века у престоници је радило чак 25 летњих биоскопских башта. Златна ера завршава се средином осамдесетих, после чега је преживело само неколико оаза, попут баште биоскопа „Звезда”, која је била активна до 2005. Суграђани су негде у то време радо посећивали и пројекције на базену Ташмајдан, простор код Музеја савремене уметности и кров Дома војске, за који упућени кажу да је једно од најбољих места за пројекције на отвореном.

Остаће упамћено да се Београд поносио највећим биоскопским платном на Балкану – почетком ове деценије, покретне слике очаравале су филмофиле на северној трибини стадиона ФК „Партизан”.

Д. Буквић

М. Бракочевић

-----------------------------------------------------------

Млади то више воле у затвореном

Епитет „диносауруса” међу престоничким отвореним биоскопима свакако припада башти „Роде”: отворена је 1997, а и данас је радо походе филмофили.

Зоран Цветановић, власник овог биоскопа, истиче да гледање филмова у летњој башти има и предности и мана.

– За посетиоце је право уживање да гледају филм под ведрим небом, уз кафу и цигарете. Ипак, филмове богате звучним ефектима, попут авантуристичких или акционих остварења, није захвално пуштати у баштама, јер је квалитет зука неупоредиво бољи у затвореном простору у дворанама које су комплетно опремљене долби системом и пратећом опремом – објашњава Цветановић, додајући да млађа публика не спада у редовне посетиоце „Родине” баште – они се радије одлучују за климатизоване сале.

-----------------------------------------------------------

„Драјв ин” није ни на хоризонту

Како сада ствари стоје, главни град ће још да причека на први такозвани драјв ин биоскоп. Идеја о гледању филмова из аутомобила која је, са свим пратећим „садржајима”, деценијама била незаобилазна етапа у сазревању америчких тинејџера, у нашој земљи није стекла поборнике.

Својевремено је управо Зоран Цветановић, власник „Роде”, желео да Београђанима понуди овакву врсту разоноде на Ади Циганлији.

– Сем кинопројектора и платна, потребно је и да сваки гледалац у возилу има радио-пријемник који, када подеси на одређену фреквенцију, може да емитује тонски запис филма. Уосталом, мода „драјв ин” биоскопа јењава и у Америци, под ведрим небом из возила једино се радо гледају филмови у Индији – каже Цветановић.