Дизајнери оживели излоге

Најбољи излози Београда уступили су простор представницима креативних индустрија да на главној градској штрафти привуку што ширу публику. Уметници су узвратили креативношћу и енергијом, учинивши да излози „проговоре”.

Организатори Београдске недеље дизајнанамерили су да кроз сегмент „100% Future Serbia” покажу и онима који заобилазе галерије и изложбе какав је креативни потенцијал наших дизајнера. Истовремено ће, у време кризе, на овај начин пружити подршку националној трговини и угоститељству.

Заинтересовани и случајни пролазници могу да погледају изложене радове успут, током шетње или шопинга. Уз мапу која се дели у локалима обухваћеним изложбом лако је даље по граду откриватинова интересантна места.

У једној спортској радњи у Коларчевој улици, између бицикала и патика пажњу привлачи хоклица студија „Антипод”, која је прошле године представљала Србију на сајму намештаја у Милану. Мало даље, у Кнез-Михаиловој, изложене су две столице Игора Сјеверца, од рециклираног отпадног материјала.

План је био да изложба обухвати 100 дизајнера, али је због великог интересовања број нарастао на 115. По целом граду, а највише на правцу од Калемегдана до Славије, сваки уметник је добио један квадратни метар да се изрази. Знак који посетиоци треба да прате по излозима јесте празан квадратни метар оивичен црвено-црном линијом.

Модна кућа АМЦ угостилаје талентоване уметнике у четири своје радње.Млади београдски архитекта Владимир Париповић је свој допринос дао у виду инсталације „Аndroid Fashion/A Cut Above”. У излогу радње у Улици краља Милана, за коју је радио и ентеријер, представио је креације за будућност од сеченог папира и прозирног текстила.

– Папир се инфилтрирао у свет лепоте. Пружа изванредне могућности у осмишљавању форме. У комбинацији са текстилом, даје изванредне детаље и конструктивне елементе. Урађена су два модела, са црном и белом подлогом, као позитив и негатив – истиче Ïàðèïîâèž, êîìå îâî íè¼å ïðâè ïóò äà повезује архитектуру и моду кроз призму конструкције, детаља и креативних решења.

Са излога Француског културног центра посматра нас девојка посута папирним ружама у бојама француске заставе. Постер приказује рад Александра Шкорића, који се поигравао на тему алтернативног идентитета.

– Живео сам у Канади девет година, а затим шест година у Јапану. Тај идентитет је веома зезнута ствар. Вама је све егзотично, а ви сте опет њима егзотични. Експериментисао сам са папирићима, које сам дизајнирао, секао и лепио на себе и пријатеље. За сат и по људи постану неко сасвим други. Бавио сам се преиспитивањем тог идентитета – појашњава свој рад Шкорић.