„Елита” не воли позориште

Истински сам веровао у овај град, почео сам ту да режирам деведесетих година прошлог века и искрено мислио да овде треба и да останем. Суботица је мој избор, моје место живота! Има свој имиџ, своје адуте. Људи је доживљавају као део Европе. О томе могу много да причам: Суботица није провинција у уметничком смислу, нити некаква забит. Понекад ме, ипак, ухвати осећај разочарања. Помислим да сам погрешио. Онда се некако савладам и опет наставим да мислим да сам на добром путу. Да је добра позиција бити овде. Не маштам ни о Београду, ни о Будимпешти! Овакав живот ми за сада одговара, каже редитељ Андраш Урбан, кога смо пре неколико дана посетили у матичном позоришту „Костолањи Деже” у Суботици.

После бурне позоришне сезоне, Андраш Урбан нашао је, напокон, времена за предах. Иза њега су премијере, представе са редовног репертоара, многобројна гостовања, финансијски проблеми.... Ових дана чека га нови изазов: са представом „Кишињевска ружа”, по тексту Ота Толнаија, коју је и режирао у матичном позоришту, наступиће на 56. Стеријином позорју у Новом Саду.

Док седимо у башти једног суботичког ресторана, Андраш Урбан, ипак са посебним немиром реагује на сваки звук мобилног телефона.

– Чекамо другу бебу, радосно каже Урбан, па сам мало више узнемирен. Сваког тренутка треба да дође на свет мала Ана!

Урбан са својом породицом живи на Палићу, у Уметничком кварту. У његовом непосредном комшилуку су се сместили Лајко Феликс и други суботички уметници. Сваки слободни тренутак користи да обиђе оца у родној Сенти, али и да се дружи са четворогодишњим синчићем.

– Позоришна година иза нас је посебно тешка. Можда је кућа „Костолањи Деже” била и најуспешнија ове године, али никада толико несигурни нисмо били. Радимо и свој фестивал који је дао позитивне одјеке, али све то као да није довољно: средства која добијамо готово да су понижавајућа. Били смо јако наивни када смо помислили да ћемо ако добро радимо доћи до више пара. Десило се супротно. Имамо своју публику, али могли бисмо да имамо и више. Свуда је опала гледаност, па и код нас – објашњава Урбан и додаје:

– Други проблем јесте профил нашег позоришта. На репертоару немамо конвенционалних представа, што у преводу значи да одређени друштвени слој долази у наше позориште. Константно нас прате предрасуде, будући да смо позориште које је изабрало да негује експерименталну, односно модерну форму. Кубуримо и са такозваним проблемом елите. Не мислим уметничке, него интелектуалне, која у свом културном развоју нема позориште као сегмент интересовања. Чини се да нису заинтересовани ни за уметност уопште. Позориште „Костолањи Деже” бави се уметношћу на свој оригиналан начин. Нисмо претерано размишљали о концепту позоришта када смо га оснивали. Спонтано се десило да се бавимо експерименталним театром, што је свакако тежи пут да дођемо до публике. Себе сматрамо делом мултикултуралног концепта који потенцирају Суботичани и људи који долазе на власт, а који се углавном тога сете када покушавају да дођу до неког европског новца. Мислим да ми то буквално представљамо у свом позоришту. Наша публика је мешовита – има пуно Срба, Хрвата, Мађара...

-----------------------------------------------------------

Како објаснити одакле си

Позориште „Костолањи Деже” броји 16 стално запослених чланова. Финансира се из градског буџета, а додатна средстава обезбеђује преко различитих конкурса.

– Некима можда смета што се наше представе баве проблемима који постоје у стварности или су једноставно провокативне. Многи људи не желе да се суоче са стварношћу, или је проблем што морају да заузму неки став, а то не желе. Позориште „Костолањи Деже” је савремено позориште, али , ипак, не правимо уметност, коју бисмо могли назвати маргиналном или алтернативном. Нама је много теже и да се пробијамо на међународној сцени, јер тешко можемо да објаснимо статус нашег позоришта. Углавном најбоље пролазе они који могу у једној реченици да се представе. Како да објасните неком Немцу да сте ви мађарско позориште из Србије. Ако је реч о некој званичној сарадњи, онда они неће да траже да у њиховој средини гостује мађарско позориште из Србије, него српско. Ако желе да код њих гостује мађарско позориште онда неће позивати уметнике из Србије, већ из Мађарске, објашњава Урбан.