Снимај, све ћеш то продати Немцима

О генералу Ратку Младићу написано је много текстова, његова биографија мање-више је позната. То је класична животна прича официра ЈНА, који се по потреби службе селио диљем бивше Југославије, живео у више гарнизона, напредовао у каријери уобичајеним темпом. Рат на простору Хрватске 1991. избацио је, тада пуковника, Младића у први план, био је лично храбар да сам разминира аутобус па су га тако новинари и запазили. После је дошао рат у Босни, крвави обрачуни бивше браће, Дејтон, смена генерала Младића и почетак његовог скривања. Пре тога је, пуштајући заробљене француске пилоте, омогућио ратификацију Дејтонског мировног споразума у Паризу и, на неки начин, победу Жака Ширака на председничким изборима у Француској. Био сам присутан у Зворнику када су француски пилоти пуштени, и један од Младићевих официра рекао ми је тада „да се шеф договорио са Французима”. О чему се договорио, могао сам само да нагађам.

Том приликом у Зворнику видео сам генерала Ратка Младића први пут уживо. Наравно да је уживао у медијској пажњи, а који генерал у рату то не воли? Волео је да буде у центру пажње, изградио је и харизму за тако нешто. Странцима је волео да прича о српској историји, генералу Дуену, начелнику Генералштаба француске војске, на тераси мотела у Зворнику објашњавао је шта је за Србе река Дрина. Овај га је слушао с напором, само је чекао да дођу пилоти, па да крене за Париз. Снимио сам генерала Младића како с рецепције зове своје подређене официре и тражи да хитно доведу француске пилоте у мотел. Гледајући ме како га снимам, добацио ми је: „Снимај, само снимај, све ћеш то једног дана да продаш Немцима.” Зашто баш Немцима?

У време рата у БиХ позвао сам једне ноћи телефоном генерала Младића у његов штаб у Хан Пијеску да га питам за непознате авионе који су истоварали оружје за армију БиХ на тузланском аеродрому. Одговорио ми је да може да сруши те транспортне авионе, али „да би то за целокупно српство било погубно”. Схватио сам да се ради о америчким авионима. Разговор је сигурно снимљен од стране америчких служби. Када је говорио, он је знао да га снимају. Верујем да је знао да неће завршити као обичан пензионер, али признајем да нисам веровао да ће дозволити да га живог ухапсе. Он добро зна да у Хагу нема никакве шансе.

Генерал Ратко Младић зна много, ако у Хагу проради његова таштина, ако заузме став да о свему проговори, у најмању руку могло би да буде врло интересантно. Али само за историју. Јер он у Хагу више не може никога посебно да угрози било каквим подацима. Многи актери тадашњих збивања нису на сцени, неки нису ни живи. А цела гужва биће медијски атрактивна два-три дана, живот иде даље. За месец дана Младића у Србији нико неће ни спомињати...