Тапија на тапију

Вест да је одлуком Министарства културе Србије напуштена досадашња пракса да Музеј савремене уметности организује наше представљање на Бијеналу у Венецији, а коју је "Политика" ексклузивно пренела, изазвала је изненађење и реакције у стручној јавности. Од 1952. године, од када се наша земља појављује на овој најстаријој смотри савремене уметности, организација је била препуштена некој институцији која је, по аутоматизму, комесар изложбе. С обзиром на то да је у некадашњој држави наше учешће организовано по кључу, те институције су биле Музеј савремене уметности у Београду, Модерна галерија у Љубљани, Галерија града Загреба, Музеј савремене уметности у Скопљу, Музеј савремене уметности на Цетињу... Србија ће следеће године, после више од 100 година, први пут наступити као самостална држава на овој интернационалној смотри.

Музеј савремене уметности у Београду је, још у јуну ове године, поднео Министарству културе предлог процедуре рада на пројекту нашег наступа на 52. венецијанском бијеналу. У тој процедури јасно је дефинисан састав пројектног тима који чине кустоси, координатори пројекта, представник Министарства културе као координатор финансијске реализације пројекта, књиговођа, особа за односе са јавношћу...

Као носилац посла, Музеј савремене уметности би инаугурисао и селекциони комитет од најмање три члана, који би чинили комесар изложбе, домаћи стручњак и инострани стручњак. Комесар тада расписује позивни конкурс за уметничке и кустоске пројекте. То значи да могу да се јаве и кустоси и уметници и организације и институције са својим предлозима изложбе у националном павиљону у Венецији. Конкурс, који разматра селекциони комитет, требало је да буде отворен до 30. новембра; укупан планирани буџет износио би 15 милиона и 400 хиљада динара, од чега је шест милиона предвиђено за опремање павиљона, монтажу, инсталације, хонораре техничког особља, 4 милиона динара за ауторске хонораре, 3 милиона и 200 хиљада за штампање каталога, 800 хиљада за путне трошкове, смештај, дневнице и визе, милион и 200 хиљада за трошкове маркетинга и репрезентације.

Министарство културе није одговорило на овај допис. Следеће писмо које МСУ шаље министру културе датирано је на 31. октобар 2006. У том писму Музеј савремене уметности обавештава Министарство културе да је сада већ касно спровести предложену процедуру селекције пројекта, за коју је потребно бар шест месеци, и предлаже већ постојећи уметнички пројекат – презентацију два рада београдског уметника Неше Париповића.

Одговор Министарства културе изостаје и овог пута. Ова институција ни званично не саопштава да је за комесара именовала академика Владимира Величковића, већ та информација "цури" у јавност.

Поводом недавно одржаног Бијенала архитектуре у Венецији, Министарство културе је, такође, самостално именовало комесара нашег павиљона, архитекту Спасоја Крунића. Организација наступа била је поверена агенцији Драгана Сакана.

Када смо питали помоћника министра културе Владана Томчића зашто је прекинута устаљена пракса да Музеј савремене уметности буде носилац организације нашег наступа, Томчић нам је одговорио да је изабрани комесар његов предлог, и да нико нема тапију на избор уметника и комплетно знање о уметности.