Варош лука, лековитог блата и сунца

О Маку, градићу у југоисточном делу Мађарске на обали реке Муреш, не зна се толико колико о познатијем комшији Сегедину, центру регије Чонград, од кога је удаљен тридесетак километара. Да се посетилац приближава месту које је, како сами становници истичу, престоница лука – црног и белог, јасно је већ на путу кроз села где се испред типичних банатских кућа (швапског стила, са избаченим кибиц-фенстерима) продају џакчићи са главицама.

По самом уласку у Мако случајни или намерни посетилац биће изненађен како је све, са стилом и мером, „зачињено” овим поврћем.

На фасадама стамбених зграда украсни рељефи представљају стилизоване венце лука. У једном од неколико паркова међу бројним, неки кажу више од 120 споменика, налази се и бронзана фигура у част љуткасто-слаткасте биљке.

У самом центру града који се дичи тиме што је родно место Џозефа, по ондашњем Јозефа, Пулицера, новинара, који је као дечак са породицом прешао у Будимпешту, потом у Америку где је изградио каријеру, и по коме се додељује једна од најпрестижнијих новинарских награда, налази се и „Кућа лука”.

Дело је познатог архитекте Имреа Маковеца а изграђена је 1989. као позориште; данас се ту организују концерти, конгреси, изложбе.У белој боји са дрвеним гредама и два спољна торња – „Кућа лука” стварно подсећа на чен белог лука. Истом архитекти касније је поверена изградња, тачније доградња спортске сале уз стару зграду Гимназије која носи име једног од најзначајнијих мађарских песника 20. века Јожефа Атиле.

Одлука градских власти на чијем је челу исти градоначелник већ дуже од једне и по деценије била је и да се Имреу Маковецу повери пројекат  изградње библиотеке, пре неколико година аутобуске станице, али и новог великог спа центра чије се отварање очекује на јесен.

Осим што су познати по узгајању лука, љубазни становници кажу још од 16. века а од 19. су редовно овдашњи произвођачи учествовали на пољопривредним сајмовима тадашњих царских Беча и Париза, у Маку су средином 20. века открили да леже на термалним изворима.

Наду у туризам почели су да улажу нарочито после пада социјалистичког уређења. Како каже Беата Шајтцнер, директор за маркетинг туризма града, шездесетих година сами становници су изградили један мањи базен. Онда је у протеклој деценији одлучено да се пажња усмери на развој ове делатности. Године 2007. је изграђен мањи комплекс док ће Бања Мако, како додаје, са чак 18 базена, засијати пуним сјајем јесени ове године. Интересантно је да је половина средстава од чак 300 милиона евра добијена из фондова Европске уније .

Иако улажу велике наде, нарочито у повећање броја радних места, јер су до сада били помало скрајнути, овде се ретко може видети посетилац из Србије. Много више је Мађара и купача из Румуније који уживају у дневном бањању за само четири евра колико је улазница за један од шест базена који тренутно раде.

Мако је на готово приближној раздаљини од Суботице и Новог Сада (147 километара) и Арада и Темишвара у Банату али у Румунији.

Проблем може да буде језик јер мало ко зна енглески, као и то што у граду има само један хотел са две звездице и ученички дом. Зато се највећи број посетилаца одлучи или да преспава у Сегедину или у неком од бројних домаћинстава која се баве сеоским туризмом.

Зато је за утеху да је паркирање бесплатно а како су нам рекли градски челници намеравају да када заврше спа центар у самом центру града обезбеде додатних 300 паркинг места и наравно не уведу плаћање.

 ----------------------------------------------------------

Кућа Пулицера

Оригинална кућа породице Пулицер, нажалост, није сачувана али је у тихој улици, у близини кружног тока и зграде општине, на истом месту пре стотинак година сазидана двоспратна господска зграда где данас на фасади стоји табла којом се намернику предочава да је Џозеф овде рођен и боравио до првих дана дечаштва. 

---------------------------------------------------------------------- 

Сунцем окупани

Мако се дичи да је један од најосунчанијих градова у Мађарској. Годишње бележи од 85 до 90 сунчаних дана што је просечно 2.100 сати у 12 месеци.

Непосредно уз град протиче река Муреш (на мађарском Марош) али нема комараца . Река извире у подножју Карпата, дужина тока је 761 километар, али кроз Мађарску пролази само педесетак километара. Код Сегедина се улива у Тису. Наноси лековито блато које се према благотворним својствима може мерити са оним из Мртвог мора.