У петак поново о мастерима

Тачка на полемике у вези са изједначавањем диплома старих дипломских и нових мастер студија требало би да буде стављена на седници Скупштине Конференције универзитета Србије, која је заказана за петак на Филозофском факултету у Новом Саду.
То ће заправо бити наставак седнице од 6. новембра, на којој се ни после вишечасовне расправе није дошло до јединственог става делегата КОНУС-а.
Подсетимо да је идеја о еквиваленцији потекла од студентских организација и студената проректора. Њихов став био је да све дипломе VII 1 степена треба изједначити са петогодишњим мастер дипломама, без обзира на то да ли су старе студије трајале четири, пет или шест година. Тиме би студенти обе категорије могли да конкуришу на иста радна места и уписују докторске студенте. Главни аргумент био је да су старе четворогодишње студије биле подједнако обимне као и новоуведене мастер, иако ове друге трају пет година.

Аргументи студената

На питање зашто би се мастер признао свим дипломцима, а не, на пример, само онима чије су студије трајале пет или шест година, они одговарају да су према старом закону дипломе свих факултета вредноване подједнако – VII 1 степеном стручне спреме и да нема разлога да се убудуће неке цене више тиме што би им се признао мастер, а неке мање, тиме што би се изједначиле са бачелорима.

Ове аргументе је уважио Ректорски савет КОНУС-а усвојивши принцип да постоје услови за еквиваленцију.

Веће Београдског универзитета, Веће Новосадског универзитета и Веће групација друштвених наука БУ одбили су аутоматску еквиваленцију. Неки сматрају да до ње не сме доћи јер је немогуће изједначити четворогодишње и петогодишње студије. Други се залажу за то да сваки факултет самостално одлучи да ли његова стара диплома вреди подједнако као нова мастер и да ли је потребно полагати све испите са мастера или само диференцијалне.

Унија синдиката просветних радника позвала је јуче све одговорне на Београдском универзитету да досадашње дипломиране студенте изједначе с дипломираним мастером, а да нова звања примењују за студенте који се уписују под новим условима.

У саопштењу Уније наведено је да уколико факултети не изједначе дипломиране студенте с дипломираним мастерима, Министарство просвете и спорта може да пропише за све запослене у просвети обавезу стицања звања мастера.

Додатни испити

Тиме би за најмање 50.000 просветних радника у Србији биле укинуте стечене дипломе, а морали би поново да постану студенти за 40.000 динара годишње, упозорено је у саопштењу. "На тај начин факултети би инкасирали две милијарде динара и декани више не би били увређени због одлуке Ректорског савета", која изједначује седми један степен стручне спреме с дипломираним мастером, додаје се у саопштењу.

Унија синдиката просветних радника Србије поручила је да неће мирно посматрати да се на овакав начин деградирају и понижавају просветни радници у Србији.

"Уколико се на било који начин то учини, а посебно ако се ставе ван снаге дипломе седмог један степена стручне спреме, употребићемо све методе синдикалне борбе да уразумимо оне који то буду учинили", наведено је у саопштењу.

Декан Факултета политичких наука Милан Подунавац изјавио је јуче да дипломирани студенти неће моћи аутоматски да добију звање мастер, већ ће морати да полажу додатне испите.

Подунавац је за Радио Б 92 рекао да ће Конференција универзитета Србије (КОНУС) ове недеље донети коначну одлуку о критеријумима за стицање звања мастер, а да ће услове за стицање тог звања утврђивати факултети на основу њихових специфичности и самоевалуације студија.

Уколико прихватимо аутоматско изједначавање постојале би велике тешкоће да те дипломе прихвате универзитети у Европи, а кључна ствар која је добијена болоњским процесом јесте могућност студената да својим бодовима буду део Европе, казао је он.

Ј. Стевановић и агенције