У Србији 400.000 дијабетичара

"Брига за свакога у дијабетолошкој заштити" мото је овогодишњег обележавања 14. новембра – дана особа са дијабетесом, који је посвећен посебно социјално угроженим категоријама становништва.
Бесплатно мерење нивоа шећера у крви и телесне тежине, утврђивање фактора ризика за оболевање од дијабетеса, предавања стручњака о овој болести део су активности којима се обележава овај дан у Србији. Централна манифестација биће одржана данас у Дому синдиката.
Процене су да у нашој земљи има око 400.000 особа са шећерном болешћу. Њих 15 одсто је оболело од дијабетеса типа 1, а 85 одсто болесника има дијабетес типа 2.
Професор др Небојша Лалић, председник Националне комисије за дијабетес, каже за "Политику" да ће ускоро бити завршен национални регистар оболелих од шећерне болести.

– Дијабетес је хронично обољење које настаје због смањене секреције инсулина или поремећаја у његовом деловању. Дели се на тип 1, чији је узрок деструкција Б ћелија и за који су "криви" генетски фактори и вирусне инфекције и на тип 2, дијабетес одраслих, који се најчешће јавља после 30. године живота. Нажалост, овај тип је све чешћи и код деце. Узрок настанка овог типа болести је отпорност на инсулин и прекомеран инсулин у крви, који се јавља код гојазних. Неправилна исхрана и смањена физичка активност разлог су све веће учесталости овог типа дијабетеса. Имајући у виду чињеницу да 90 одсто особа са дијабетесом умире, а да 75 одсто има неки степен инвалидности због компликација које изазива шећерна болест, дијабетолози широм света теже да правилним терапијским поступцима заштите особе са дијабетесом од компликација – истиче др Лалић.

Иако је број оболелих у сталном порасту, тако да су предвиђања да ће у наредној деценији доћи до епидемије, дијабетес је ипак болест на коју се може утицати. Променом животних навика можемо је спречити, нарочито тип 2. Уз помоћ правилне исхране, рекреације, довољно сна и предаха, живота без алкохола и дуванског дима, по мишљењу стручњака, живот оболелих може да буде буде лагоднији.

– Од укупног броја ампутација доњих екстремитета, 70 одсто је код особа са дијабетесом. Због тога је неопходна помоћ пацијенту да сазна све о својој болести и да научи да живи са њом, као доживотним и не много захтевним сапутником. Студије показују да се у 58 одсто случајева могу спречити болести које су последица дијабетеса– нагласио је др Лалић.

Према његовим речима, сви терапијски поступци имају циљ да се добром метаболичком контролом спрече касније компликације, а да при томе живот особа са дијабетесом буде што нормалнији.

– Све модерне терапијске процедуре, лекови и све врсте инсулина доступни су нашим пацијентима. Највећи део се налази на позитивној листи лекова. Код нас су заступљене, као и у свету, најсавременије инсулинске терапије. Међутим, показало се да промена терапијских поступка може бити узалудна ако је пацијент недовољно обучен. Особа са дијабетесом мора да зна све о својој болести, као и о здравственим проблемима које она изазива и како да правилно примени саветоване терапијске поступке – додаје др Лалић.

Образовање и самоконтрола, истиче он, спречавају акутне и хроничне компликације, а редовне лекарске контроле за гојазне, старије, оне под стресом и све остале ризичне групе смањују број оболелих и умрлих од дијабетеса.

--------------------------------------------------------------------------

Резолуција УН у парламенту Србије

С обзиром на то да се очекује да ће се број оболелих од шећерне болести у свету до 2025. године утростручити, у Уједињеним нацијама усвојена је резолуција о борби против дијабетеса коју су парламенти 33 земље света прихватили. У резолуцији УН, према препорукама СЗО, прецизиране су мере које ће утицати на смањење броја новооболелих од дијабетеса, као и на побољшање квалитета живота и смањење компликација код већ оболелих. Очекује се да ће и будући састав парламента Србије прихватити ову резолуцију.