Бранко Младић: Нека свако ради свој посао

Лазарево – Да неколико новинарских екипа из иностранства јуче није стајало у улици Вука Караџића у банатском селу Лазареву, нико не би ни претпоставио да је само дан раније баш ту ухапшен најтраженији хашки оптуженик – генерал Ратко Младић. Људи незаинтересовано пролазе поред куће која је јуче вероватно била најсликанији објекат у свету, возе бицикле, иду на посао и, чини се, никога више посебно не занима догађај од пре два дана.

Бранко Младић, у чијој кући је ухапшен његов стриц генерал Ратко Младић, од раног јутра је у послу. Скупља детелину и ради у дворишту и на њиви, као и иначе, баш као да се ништа није догодило. Не обазирући се на новинаре, пролази кроз гужву носећи косу и други пољопривредни алат. Иако није желео да разговара са новинарима, одлучио је ипак да да кратку изјаву и да се фотографише само за „Политику”.

– Разумите ме, не желим да дајем изјаве. Немам шта да вам кажем – љубазно је одговорио Бранко Младић.

На сугестију да би на тај начин, када би се обратио медијима, прекинуо хајку која се у последња два дана одиграва око његове куће са осмехом одговора:

– Ма, мени они ништа не сметају, нека раде људи свој посао, а ја радим свој. Шта ћу, ако им није досадно нека стоје, али ја не желим да разговарам ни са ким – рекао је и с благим осмехом наставио да коси траву у дворишту.

За овог човека, али и за целу фамилију Младић, у селу имају само речи хвале.

(/slika2)– То су радни и поштени људи, породични и добре комшије, свако би стао у њихову одбрану – каже Бранкова прва комшиница Рада Гузина (1921).

Она живи одмах поред куће у којој се одиграло хапшење и, како каже, није могла да се поврати од шока када је схватила шта се догађа и кога хапсе.

– Мој син је био присутан када су га хапсили, ја сам пошла да га позовем не знајући шта се догађа, било ми је необично да тако рано није у кући. Полицајци су ме љубазно вратили са капије и објаснили о чему се ради – каже бака Рада.

Она фамилију Младић познаје дуго, такорећи целог живота.

– Ма долазио је Ратко овде, још као дете. Не знам за овај период, од када га траже нисам га видела, али сећам га се као младића. Ма то вам је био момак „ко јабука”. Диван, пристојан, фин, вредан, добро је учио ту школу. Ето и генерал је постао – прича Рада Гузина.

Као и многи мештани и она верује да је Ратко Младић током ноћи пре хапшења доведен однекуд у Лазарево. Неки мештани тврде да се у баштама виде необјашњиви трагови аутомобилских гума. Уверени су да је немогуће да је ту боравио годинама.

– Ма какви, па ваљда би га неко видео. То је чиста лаж, па ми сваког дана скоро пијемо кафу, добре смо комшије, Бранко нам је пријатељ, па сигурно бисмо нешто приметили – изричита је била наша саговорница.

Као и остали мештани и она каже да није примећено да се неко непознат шета селом, а поготово не особа коју су видели на фотографији после хапшења, односно Младић.

У видно добром расположењу је било и неколико полицајаца који су, из предострожности, боравили преко пута куће Бранка Младића. Могло би се рећи да су новинари из иностранства, јуче домаћих скоро да и није било, затечени догађајем од пре два дана. Грађани су, кажу, према њима данас љубазни, а нису крили задовољство што су их у готово свакој кући понудили кафом и освежењем.

Милан Калкан, педесетпетогодишњи трговац из Лазарева, потврђује наш утисак да је ситуација данас заиста уобичајена.

Иако је разочаран што је генерал Ратко Младић ухапшен, каже да нема потребе за узаврелом атмосфером.

– Мислим да није требало жив да се преда. Некако, у рату је сматран херојем, а ова предаја је у очима народа кукавичка. Разочаран сам што је наше иначе мирно место доспело у жижу јавности на овај начин. Вероватно су људи због тога и били револтирани. Али ево видите данас је ситуација знатно другачија. Тако је то код свих Срба, не само овде – закључује наш саговорник и одлази да гледа пренос тениског меча Новака Ђоковића.

То је , каже, догађај број један и нешто чиме треба да се поносимо.

У Лазареву је јуче било баш као што каже стара изрека из Вишеграда, одакле потиче већина овдашњег становништва: „Нови дан, нова и нафака”.

Бранка Малиш